Katarakta predstavlja zamućenje prirodnog, biološkog sočiva.

Katarakta dovodi postepeno do pada vida, prvo diskretnih smetnji pri vidu na daleko, a potom sve većih zamućenja do nesposobnosti razlikovanja objekata i lica i nemogućnosti kretanja.

Nastaje iz više razloga, najčešće sa godinama, tzv. senilna. Katarakta postoji i kao urođena, već kod beba, na rođenju, obično kod virusnih bolesti u trudnoći (inf. Rubella, herpes virus, CMV) ili nešto kasnije (juvenilna), ili urođenih anomalija i sindroma (Petersova anomalija, i dr).

U metaboličkim promenama i bolestima (kod diabeta), nekih lekova – kortikosteroidi, trauma, zračenja, teških dehidratacija, često prati visoku kratkovidost, i neke degenerativne, distrofične bolesti oka (retinopatija pigmentosa i dr.). Lečenje je hirurško.

Operacija katarakte se izvodi kada sa prvim zamućenjima nastanu prve smetnje u vidu.

Čekanje sazrevanja katarakte, radi operativnog tretmana dovodi ljude bez potrebe u ‘’privremeno slepilo’’ i onesposobljava ih.

Obzirom da je operacija katarakte – fakoemulzifikacija (ultrazvučna metoda) – zapravo refraktivna hirurgija minimalnog reza, kojom se koriguje i dioptrija, to se ovaj postupak primenjuje i kod pacijenata koji žele da koriguju dioptriju, sa početnom kataraktom, ili bez postojanja katarakte.

Stoga se bolji komfor dobija operacijom oba oka u istom aktu.

Operacija traje veoma kratko, oko 10 min. Rez je minimalan /miniinvazivna hirurgija/, pa nema nikakvih konaca, odnosno ušivanja, zarasta brzo. Pacijent već sutradan po kontroli funkcioniše normalno.

Priprema obuhvata pregled i više dijagnostičkih procedura, koje daju detaljan uvid u stanje svih struktura oka. Ovim se postiže jasno definisanje stanja, odabir adekvatnog sočiva, isključivanje rizika i time se često i otkrivaju propratne promene, kao stanje makule na pr. kod diabeta, na šta pacijentu ranijim pregledima nije skrenuta pažnja.

Na ovaj način, pacijent biva kompletno oftalmološki ispitan, sa nalazom koji je objektivan i validan bilo gde u svetu. Termin operacije se dogovori sa pacijentom. Nema čekanja, nekada odmah, ili najduže desetak dana.

Na dan operacije, pacijent je već kompletno pripremljen, unapred objašnjen ceo postupak, širenje zenica, sala, odlazak kući isti dan – ukupno zadržavanje u bolnici na dan operacije je oko 2 sata. Kontrola je sutradan, i dalje po protokolu.

Procedura ne boli uopšte, i odmah nakon operacije pacijenti vide. Oko je zatvoreno prozirnom školjkom, sa otvorima, koja je mehanička zaštita. Tako da se pacijent ne plaši i ne ostaje u tami do sutradan.

Nakon operacije pacijent se ponaša sasvim normalno, ali bez većih fizičkih napora. To znači šetnja, druženje, posao, televizija, ali ne i teretana odmah.

Veće napore treba izbegavati i do mesec dana. Mnogi lekari, hirurzi, profesori, ljudi iz sveta televizije, operisani u specijalnoj bolnici Sveti Vid, odmah su nastavili u kontinuitetu svoje profesionalne obaveze.