Glaukom je oboljenje očnog živca koje će, ukoliko se ne tretira, dovesti do gubitka vida. Ono što je najstrašnije u tome jeste da su oštećenja definitivna.

Smatra se multifaktorijalnim oboljenjem, gde visina očnog pritiska ima veliku ulogu u razvoju oštećenja. Kao i katarakta, može se ispoljiti i u najranijem uzrastu, već na rođenju ili u kasnijem razvojnom periodu.

Glaukom kod novorođenčadi nazivamo urođenim (kongenitalnim), koji može biti primarni kongenitalni, ispoljen odmah na rođenju ili u prvim mesecima i godinama života (razvojni). Uzroci su poremećaj u razvoju nekih struktura oka (prednja komora, abnormalnosti dužice, rožnjače, nepravilnosti komornog ugla i trabekularne mreže – puta oticanja očne vodice).

Ove se anomalije uoče lako na pregledu, tako da se na osnovu toga daje predlog mogućnosti ili nemogućnosti tretmana i prognoza.

Sekundarni infantilni glaukom nastaje kao posledica nekih zapaljenskih procesa, infekcija, metaboličkih poremećaja, tumora ili udruženo sa drugim urođenim anomalijama oka ili organizma, u sklopu sindroma (npr. Peters anomalija, Sturge-Weber, Rieger sindrom i sl.).

Ukoliko nema vidljivog defekta na dužici, odnosno zenici, problem može biti sakriven u komornom uglu. Uzrok se često ne zna.

Moguće je da postoji genetska podloga za razvojnu anomaliju oka ili da se neki negativni događaj (zapaljenje, infekcija, metabolički poremećaj i sl.) desio u trudnoći, što je dovelo do misdirekcije u protoku očne vodice i skoka očnog pritiska kao posledice. Klinički se često ispoljava velikim okom, velikom rožnjačom (nesrazmerno uzrastu deteta) i zamućenjem rožnjače.

Detetu smeta svetlo, brani se, ima pojačano lučenje suza i često zatvara oči i grči kapke. Oftalmološkim pregledom se već lako uoče anomalije prednjeg segmenta oka (defekt ili kompletan nedostatak dužice, abnormalni položaj dužice).

Ostale promene se uočavaju pregledom bebe u opštoj anesteziji. Pri pregledu se koristi laka inhalaciona anestezija, kratka, a ukoliko se planira i hirurgija nakon pregleda, anestezija se produbljuje intubacijom.

S obzirom na to da su tkiva još mekana i nerazvijena, rastegljive ovojnice oka kompenzuju rast očnog pritiska rastom veličine oka, pa taj dekompresivni mehanizam štiti očni živac od oštećenja neko vreme. Rastezanje ovojnica oka dovodi i do njihovog istanjenja, pa se često završava drastičnim istanjenjem rožnjače sa pretećim „pucanjem“.

Otuda je zamućenje rožnjače još jedan pokazatelj dramatičnosti koja se odvija. Ovako „velike“ oči često izgledaju lepo, ali se, nažalost, iza toga krije prava dramatična situacija.

Pedijatar mora obavezno alarmirati oftalmologa, koji će merenjem očnog pritiska i pregledom papile (glave) vidnog živca postaviti dijagnozu i preduzeti lečenje. Obično se daju kapi, čime se dobija na vremenu, a potom se planira hirurgija.

Nekada kapima postižemo efekat, ali često kratko. Budući da je uzrok u strukturnim anomalijama, bez hirurgije nema rešenja kada je urođeni glaukom u pitanju.

Hirurgijom se obezbeđuje „alternativni“ drenažni put za oticanje očne vodice i time sniženje očnog pritiska. Efekat je vidljiv odmah, smanjenjem veličine oka.

Nažalost, kongenitalni glaukom ima progresivni tok i pokazuje se rezistentnim i na hirurški postupak (trabekulektomija + trabekulotomija). Inflamatorni odgovor kod dece je burniji nego kod odraslih, pa se „alternativni put“ pre ili kasnije zatvori, kada je neophodna reoperacija, i vrlo često hirurgija sa drenažnim implantima – Molteno, Ahmed ili Ex-Press implant.

Ove filtracione i drenažne procedure daju mogućnost uspostavljanja alternativnog puta oticanja očne vodice, čime se pritisak u oku smanjuje. Ukoliko se prethodni koraci filtracione hirurgije pokažu bez efekta, može se planirati i palijativni zahvat, jedna od ciklodestruktivnih procedura.

Za razliku od prethodne hirurgije, kojom se povećava oticanje, ovde se laserom ili kriosondom postiže destrukcija cilijarnog tela i time smanjuje produkcija očne vodice. Uvek se rade kontrolisano, da se smanji produkcija, a ne uništi skroz, i na taj način spreči hipotonija i ftiza (sušenje) oka.

Prognoza: jednom glaukom – bolest za ceo život. Zahteva česte kontrole, po potrebi promene terapije i reintervencije.

Lošija prognoza je kod glaukoma na samom rođenju, bolja sa kasnijom pojavom; preporuka je hirurgija što pre. Operacija glaukoma ne znači da kapi neće više biti potrebne.

Ona se preduzima kako bi se smanjio broj ukapavanja. Antiglaukomatozna terapija koja postoji na tržištu je, nažalost, dozno prilagođena samo odraslima, tako da jedna kap bilo kog leka za glaukom uvek ima istu koncentraciju, za odrasle i za bebe.

To znači da će efekat jedne kapi kod bebe biti oko 50-100 puta jači, pa je teško izbeći uzgredni sistemski odgovor ovih lekova.

Roditeljima se skreće pažnja na način ukapavanja kako bi se izbegao ekstremni sistemski odgovor (pritiskom na unutrašnji ugao oka višak kapi otekne sa strane, a ne guta se!).

Ovo je još jedan razlog da je hirurgija glaukoma izbor broj 1 kod dece, dok se kod odraslih lečenje počinje kapima, a hirurgija se primenjuje kod izostanka efekta ili nepodnošenja kapi.