Elektrofiziologija oka je mesto gde se dodiruju oftalmologija i neurologija. Ona nam daje odgovore o funkcijskom stanju ćelija u sastavu mrežnjače i vlakana očnog živca, na putu kroz oko, i od oka na nervnom sistemu. Zato se široko koristi u neurologiji i oftalmologiji, poznatija kao i VEP (vidni evocirani potencijali ) i ERG( elektroretinogram).

 

Elektrofiziologija oka nije nova procedura. Odavno se koristi u neurologiji, a u oftalmologiji se malo koristila, zato što je bila dosta neprijatna za izvođenje.

Za ERG su korišćene elektrode koje su plasirane direktno u oko, krajnje neprijatno za pacijenta, izazivalo je iritacije oka i lučenje suza, što je otežavalo izvođenje ili ga činilo nemogućim. Kod dece je uvek bila potrebna opšta anestezija.

Sveti Vid je uveo potpuno drugačiju platformu kada je u pitanju elektrofiziologija oka, prvi put na ovim prostorima, i svega u nekoliko centara u Evropi. Radi se o najsavremenijem aparatu, sa primenom elektroda koje se plasiraju na kožu ispod oka, bez ikakvih neprijatnosti za pacijenta.

Kako izgleda procedura i koliko traje?

Procedura traje po testu svega nekoliko sekundi, potpuno je neinvazivna, i jako se lepo primenjuje i kod dece, koja je sa lakoćom izvode, kao kroz igru, a nama daje dragocene podatke o stanju vidnog puta i funkciji mrežnjače.

Merenje je krajnje objektivno i ponovljivo, što je od ogromnog značaja u praćenju promena, i proceni efekta terapije.

Klasična elektrofizilogija nije davala objektivne mogućnosti za praćenje, zato što je izvođenje zavisilo od brojnih faktora, koji su uvek promenljivi (adaptacija na tamu/svetlost, koncentracija, zamor tokom ispitivanja, sa puno lažno pozitivnih ili negativnih odgovora, pa je stepen objektivnosti bio nizak, i neprihvatljiv za kasnije poređenje tokom vremena.

Kada se vrše Elektrofiziološka ispitivanja?

Elektrofiziološka ispitivanja, danas poznata pod nazivom LIV (light induced visual response) primenjujemo u dijagnostici i ranom otkrivanju promena kod:

  • glaukoma
  • optičkog neuritisa (zapaljenja očnog živca)
  • neuropatije očnog živca druge prirode (vaskularne, neurološke -MS, i dr.)
  • oštećenja makule (žute mrlje), makularna degeneracija, edemi makule kod diabeta i drugih stanja (centralna serozna retinopatija, uveitis)
  • toksični efekat nekih lekova (primena multifokalnog ERG-a)
  • kod promena u cirkulaciji u oku-okluzije (tromboze)
  • praćenje efekta lečenja
  • potvrda i procena stepena slabovidosti

Objektivizacija mnogo znači za praćenje stanja pacijenta, jer se može videti kako se bolest razvija,kako deluje terapija, da li postoji poboljšanje ili pogoršanje.

Puno je osetljivija u otkrivanju minimalnih promena, pre nego nastane pravi strukturni defekt, i pre nego pacijent oseti subjektivne smetnje. Zato je danas od neprocenjive važnosti za otkrivanje bolesti u tom tzv. predkliničkom stadijumu.

 

Često se dešava da pacijent dođe da proveri dioptriju i ne navodi nikakve druge subjektivne smetnje. Elektrofiziološko ispitivanje može pokazati „žuto svetlo za oprez“, bez obzira što je vidna funkcija još dobra i nema, u tom momentu strukurnih oštećenja. Ovo je naročito važno kod glaukoma.

Na elektrofiziološkom pregledu možemo da vidimo da li postoji bilo kakva promena u funkciji ćelija i ukoliko je otkrijemo, upalimo alarm, odnosno upozorimo pacijenta na to i damo mu terapiju, pratimo njegovo stanje i kontrolišemo da li se ćelijska funkcija oporavila.

Na svu sreću, u ovim situacijama se može blagovremeno delovati, zato što su promene uočene u samom povoju.