Dečija oftalmologija je definitivno „najosetljivija“ tema u sveobuhvatnoj oftalmologiji, jer kada je reč o dobrobitu vida jednog deteta, javljaju se mnoga preplitanja mišljenja i saveta lekara. Zbog toga smo odlučili da vam odgovorimo na neka pitanja kao najčešće nedoumice roditelja.
Dečija oftalmologija – Odgovori na 6 najčešće postavljenih pitanja
Kako prepoznati da dete ima problem sa vidom?
Problem sa vidom može se prepoznati od samog rođenja. Ukoliko postoji zamućenje rožnjače, ili „bela zenica“, nejednaka veličina očiju, asimetrija u pokretima očnih jabučica (u diskretnom obimu dozvoljeno do 6 meseci), pedijatar-neonatolog koji vidi bebu odmah mora hitno da alrmira oftalmologa.
U kasnijem uzrastu, je to pedijatar. Međutim, nažalost, ipak roditelji prvi primete i traže pomoć ili razjašnjenje neke nepravilnosti. Dete primiče igračke očima, krivi glavu kada nešto gleda, pada, nespretno je u hodu, slabo komunicira, ne raspoznaje roditelje dok ne čuje glas, ne druži se, plaši se previše i zatvara u sebe u kolektivu, ili se žali na glavobolje. U školi opada pažnja i gubi interesovanje….
Ono što roditelji primećuju je skretanje oka, ili „bela zenica“, ali problem sa refrakcijom, odnosno sa dioptrijim ne mogu da primete, osim da obrate pažnju kako dete čita ili kako se igra ili gleda Tv.
U kom uzrastu se najčešće javljaju problemi sa vidom kod dece?
Problemi sa vidom mogu postojati od rođenja. Na rođenju se mora uočiti glaukom, katarakta ili promene na očnom dnu, obično kod prevremeno rođene dece. Strabizam (skeratnje oka) može biti primarno ispoljen, od samog rođenja, ili se javlja sekundarno, kao prateća pojava nekog drugog problema na oku, usled koga dete ne vidi tim okom… izuzetno visoka, rastuća kratkovidost može biti prikrivena i neprimećena u tom ranom uzrastu, ukoliko je samo na jednom oku, i to bi roditelji mogli sami da testiraju zatvaranjem jednog, pa drugog oka deteta. Kad se brani, to je pokazatelj slabosti vida na tom oku.
Bilo bi mnogo lakše da ove testove ipak uradi oftalmolog, umesto što je veliki teret u našoj zajednici pao upravo na roditelje.
Zabluda je da malu decu ne treba oftalmološki pregledati, zato što ne sarađuju. Mi moramo objektivno pregledati dete i proveriti da li je sve normalno, da bi se vid razvio. Vid počinje da se razvija od rođenja, samo ukoliko postoje svi besprekorni uslovi da se razvije. Oftalmološki pregled će pronaći eventualne razloge koji bi mogli da onemoguće normalan razvoj vida: anomalije strukture prednjeg segmenta oka, komornog ugla, položaja dužice, tzv. disgeneze, nedostatak dužice, zamućenja sočiva, anomalije zadnjeg dela oka, merenje dioptrije (poseban minijaturni mobilni aparat za primenu u dečjoj oftalmologiji).
Zavisno od stepena izraženosti ovih urođenih anomalija, dečija oftalmologija nešto može rešiti, a nešto ipak ne.
Koji problemi su najčešći kada je vid kod dece u pitanju?
Ono što se najčešće sreće kod dece je ipak katarakta, kao i refraktivne greške, odnosno dioptrija u ranom uzrastu. Nekorigovanje dioptrije u ovom ranom uzrastu ostaviće slabovidost za ceo život. Strabizam je takođe nešto što se često sreće, već od rođenja i u prvim mesecima života, i svakako se mora rešavati već tada. Raniji stavovi da se čeka sa operacijom strabizma do puberteta, nema smisla zato što je kasna operacija besmislena – slabovidost već postoji i tada se neće rešiti, osim esetskog momenta.
Kada dete treba odvesti na prvi pregled kod oftamologa?
Ukoliko postoje anatomski problemi, vidljivi su odmah na rođenju, pa bi trebalo da pedijatar preduzme neophodne mere, svakako u okviru redovnih pregleda. Ukoliko je sve u redu, preglede treba raditi za 6 meseci, potom godina, pa tri godine. Već tada će oftalmolog, zavisno od zapaženog, zahtevati godišnje ili trogodišnje preglede. U tom uzrastu naročito treba obratiti pažnju na refrakciju, odnosno dioptriju!
Koji su najčešći uzroci zbog kojih nastaje problem sa vidom? Da li je to sedenje za kompjuterom, televizorom, telefonom?
Obično postoji urođena predispozicija koja će se ispoljiti odmah po rođenju ili kasnije u životu. Važno je samo uočiti na vreme i reagovati na vreme. Kompjuter, TV, telefon – to je sastavni deo života. Sve je dozvoljeno, ali uz normalnu upotrebu. Oko (akomodacija) se odmara pri pogledu na daljnu, a stalno fokusiranje na blizu vremenom dovodi do zamora. Naravno, to ne znači da nećemo više čitati, ali se mora postovati propisana distanca i praviti pauze. Grč akomodacije, pri besprekidnom čitanju sa manje distance, sigurno će dovesti do glavobolje i indukovanja i kratkovidosti.
Nekada se u školi učilo slušanjem i aktivnim učešćem u nastavi, a sada je stalno prepisivanje i rešavanja školskih zadataka (popunjavanje tabela) sa „glavom zalepljenom za školski klupu“, čini se dovelo do „adaptacije“ na ove novonastale situacije, u pojavi velikog broja skolioza i miopije.
Da li je bolje da dete nosi naočare ili sočiva ili da koriguje dioptriju laserom ?
Što god da daje dobru korekciju, odnosno postignutu oštrinu vida, i dete prihvati je odlično!
Treba voditi računa kod male dece sa kontaktnim sočivom, zato što će godine nošenja ostaviti promene na rožnjači. Ukoliko dete ne može da nosi naočare, niti sočiva, radimo lasersku korekciju dioptrije.
Postoje takve refraktivne greške, kada i pored najbolje namere, naočarima ne postižete uspeh. Dečija oftalmologija tada savetuje lasersku korekciju dioptrije, ukoliko ne želite da to dete ostane slabovido. Indikacije za lasersku korekciju dioptrije kod male dece, u pretškolskom uzrastu, su jasno definisane. To su sva stanja kada naočarima i sočivom ne postižemo efekat.
Leave A Comment