Faze keratokonusa diktiraju nivoe oštećenja vida, koja se dalje mogu lečiti nehirurški ili pak hirurški. Pre svega, keratokonus predstavlja degenerativno oboljenje rožnjače, koje se manifestuje promenom strukture i čvrstine rožnjače, zbog promene u kolagenim vlaknima i njihovim vezama.

Zbog enzimskog deficita uzrokovanog nasleđem, vremenom dolazi do omekšanja rožnjače. To je tipično izraženo u donjem segmentu rožnjače, i ima upečatljiv izgled na kornealnoj topografiji.

 

Rožnjača na mestu razmekšanja, pod uticajem normalnog očnog pritiska, postaje ispupčenija, i zbog toga menja svoju zakrivljenost, odnosno menja se dioptrija i cilindar postaje veći. Vremenom, dolazi do sve većeg tanjenja rožnjače, i sledstvenog povećanja dioptrije, pogotovo astigmatizma. Tada naravno vid sve više slabi i ne može se korigovati.

Ukoliko se ne preduzme lečenje, bolest ulazi u terminalnu fazu, sa velikim istanjenjem, zamućenjima rožnjače i pretećim “pucanjem”, kada se mora raditi transplantacija rožnjače.

Koji su vidovi lečenja rane i kasnije faze keratokonusa?

Rano otkrivanje keratokonusa ima neprocenjivu važnost, za mlade ljude, zato što se blagovremenom primenom terapije bolest može zaustaviti i usporiti napredovanje.

Procedura kojom se to postiže zove se Corneal cross linking, odnosno cross linking rožnjače, i podrazumeva nehiruršku proceduru.

Suština je u ojačanju strukture rožnjače i njenom očvrsnuću, kako bi se proces zaustavio u ranom stadijumu i, kada još uvek vid nije puno ugrožen, i kada se nakon procedure može komforno korigovati i dioptrija. Procedura se radi kada rožnjača nije puno istanjena.

 

Međutim, čak i u stadijumima kada je pacijent na granici za transplantaciju, sa veoma velikim istanjenjima i već ožiljnim promenama na rožnjači, bez mogućnosti da koriguje vid ni na koji način, možemo, uz nešto modifikovanu proceduru spasiti rožnjaču, i sprečiti potrebu za transplantacijom. U tom terminalnom stadijumu, rožnjača koja je i pre intervencije već zamućena, ostaje zamućena, oporavak je duži.

Cilj primene CXL-a u terminalnom stadijumu keratokonusa jeste spasavanje od potrebe za transplantacijom. Cilj CXL preduzetog na vreme, u ranijem stadijumu oboljenja jeste nastavak komfora i zaustavljanje procesa razmekšanja rožnjače onda kada još uvek postoji dobar vid.

Ne treba čekati, zato što se zna kako će bolest napredovati. Svakako se u vrlo ranoj fazi i može sačekati i pratiti na 6 meseci, ali ukoliko je jedno oko već stradalo, treba otpočeti bitku da drugo bude sanirano na vreme i da ne dođe do gubitka vida i na drugom oku.

Ukoliko pacijent stigne u jako odmaklom stadijumu sa već ispoljenim ulceroznim promenama, neugodnostima i bolovima u rožnjači, zamućenjima transplantacija je neophodna.