Glaukom oka se smatra multifaktorijalnim oboljenjem, gde visina očnog pritiska ima veliku ulogu u razvoju oštećenja. Kao i katarakta, može se ispoljiti i u najranijem uzrastu, već na rođenju ili u kasnijem razvojnom periodu.
Glaukom je oboljenje očnog živca, koje će, ukoliko se ne tretira, dovesti do gubitka vida. Ono što je najstrašnije u tome, oštećenja su definitivna.
Glaukom kod novorođenčadi nazivamo urođenim (kongenitalnim), koji može biti primarni kongenitalni, ispoljen odmah na rođenju ili u prvim mesecima i godinama života (razvojni). Uzroci su poremećaj u razvoju nekih struktura oka (prednja komora, abnormalnosti dužice, rožnjače, nepravilnosti komornog ugla i trabekularne mreže – puta oticanja očne vodice).
Ove se anomalije mogu lako uočiti na pregledu, tako da se na osnovu toga daje predlog mogućnosti ili nemogućnosti tretmana i prognoza.
Sekundarni infantilni glaukom nastaje kao posledica određenih zapaljenskih procesa, infekcija, metaboličkih poremaćaja, tumora ili udruženo sa drugim urođenim anomalijama oka ili samog organizma, u sklopu sindroma (npr. Peters anomalija, Sturge – Weber, Rieger sy. i slično).
Ukoliko nema vidljivog defekta na dužici, odnosno zenici, problem može biti sakriven u komornom uglu. Uzrok se često ne zna. Moguće je da osoba ima genetsku podlogu za razvojnu anomaliju oka ili se neki negativni događaj desio u trudnoći. To mogu biti zapaljenje, infekcija, metabolički poremećaj i slično, što je dovelo do misdirekcije u protoku očne vodice ili skoku očnog pritiska kao posledica.
Klinički se ispoljava često velikim okom, velikom rožnjačom (nesrazmerno za uzrast deteta), zamućenjem rožnjače. U tom slučaju, detetu smeta svetlo, brani se, ima pojačano lučenje suza i često zatvara oči i grči kapke. Oftalmološkim pregledom se mogu lako uočiti anomalije prednjeg segmenta oka (defekt ili kompletan nedostatak dužice, abnormalni položaj dužice). Ostale promene se uočavaju pregledom bebe u opštoj anesteziji. Pri pregledu se koristi laka i kratka inhalaciona anestezija, a ukoliko se planira i hirurgija nakon pregleda, anestezija se produbljuje takođe intubacijom.
Obzirom da su tkiva još mekana i nerazvijena, rastegljive ovojnice oka kompenzuju rast očnog pritiska rastom veličine oka, pa taj dekompresivni mehanizam štiti očni živac od oštećenja na neko vreme. Rastezanje ovojnica oka dovodi i do istanjenja istih pa se često završava drastičnim istanjenjem rožnjače sa pretećim „pucanjem“ . Zbog toga je zamućenje rožnjače još jedan pokazatelj dramatičnosti koja se odvija.
Ovako „velike“ oči često izgledaju lepo, ali se nažalost iza toga skriva prava dramatična situacija. Pedijatar mora obavezno alarmirati oftalmologa, koji će merenjem očnog pritiska i pregledom papile (glave) vidnog živca, postaviti dijagnozu i preduzeti lečenje. Za glaukom oka obično se daju kapi, čime se dobija na vremenu, a potom se planira hirurgija.
Kapima se mogu postići efekti, ali uglavnom na kraće vreme. Budući da je uzrok u strukturnim anomalijama, bez hirurgije nema rešenja, kada je urođeni glaukom u pitanju. Hirurgijom se obezbeđuje „alternativni“ drenažni put za oticanje očne vodice i time sniženje očnog pritiska. Efekat je vidljiv odmah, smanjenjem veličine oka.
Nažalost, kongenitalni glaukom ima progresivni tok, pokazuje se rezistentnim i na hirurški postupak (trebekulektomija + trabekulotomija). Inflamatorni odgovor kod dece je burniji nego kod odraslih, pa se „alternativni put“ pre ili kasnije zatvori, kada je neophodna reoperacija i vrlo često hirurgija sa drenažnim implantima, Molteno, Ahmed ili Ex- press implant. Ove filtracione i drenažne procedure daju mogućnost uspostavljanja alternativnog puta oticanja očne vodice, čime se pritisak u oku smanjuje.
Ukoliko se prethodni koraci filtracione hirurgije pokažu bez efekta, može se planirati i palijativni zahvat. To je jedan od ciklodestruktivnih procedura za razliku od prethodne hirurgije, kojom se povećava oticanje. Ovde se laserom ili kriosondom postiže destrukcija cilijarnog tela, a time se smanjuje produkcija očne vodice. Uvek se rade kontrolisano, da se smanji produkcija, a ne uništi skroz. Na taj način se sprečava hipotonija i ftiza (sušenje oka).
Prognoza
Jednom glaukom – bolest za ceo život. Zahteva česte kontrole, po potrebi promenu terapije i reintervencije.
Lošija prognoza kod glaukoma na samom rođenju, bolja sa kasnijom pojavom. Preporuka – hirurgija što pre.
Operacija glaukoma ne znači da kapi neće više biti potrebne. Ona se preduzima kako bi se smanjio broj ukapavanja. Antiglaukomatozna terapija koja postoji na tržištu je nažalost dozno prilagođena samo odraslima, tako da jedna kap bilo kod leka za glaukom ima uvek istu koncentraciju, i za odrasle i za bebe. To znači da će efekat jedne kapi kod bebe biti od 50 do 100 puta jači (samo Betoptics je dozno prilagođen mlađima), pa je teško izbeći uzgredni sistemski odgovor ovih lekova.
Roditeljima se skreće pažnja na način ukapavanja, kako bi se izbegao ekstremni sistemski odgovor (pritiskom na unutrašnji ugao oka, višak kapi otekne sa strane, a ne guta se).
Ovo je još jedan razlog da je hirurgija glaukoma izbor broj 1 kod dece, dok se kod odraslih lečenje počinje kapima, a hirurgija se primenjuje kod izostanka efekta ili nepodnošenja kapi. Na našem tržištu još uvek nema monodoznih pakovanja, bez konzervansa, tako da postojeća raspoloživa paleta antiglaukomatozne terapije pre ili kasnije dovodi ili do alergijskih reakcija ili do toksičnog efekta na rožnjači.
Sekundarni glaukom oka
Glaukom se može javiti, sekundarno, kao prateća pojava drugih oboljenja ili terapije, najčešće udružen sa urođenom kataraktom, mada ne mora imati istovremeno ispoljavanje.
Pre nekoliko decenija kada se kod dece prilikom operacije katarakte nisu ugrađivala intraokularna sočiva i kada je vodeća tehnika bila intrakapsularna ekstrakcija, gotovo je svaki slučaj završavao sa sekundarnim glaukomom. Ekstrakapsularna ektrakcija bez implantacije intraokularnog sočiva, bila je takođe povezana sa velikim stepenom glaukoma.
Operacija katarakte sa implantacijom intraokularnog sočiva, u zadnju komoru na mestu prirodnog biološkog smanjila je procenat sekundarnih glaukoma. Mada se kod kongenitalnih katarakti, bez obzira na ovo, može očekivati razvoj glaukoma u kasnijem periodu ili za nekoliko godina. Genetska podloga je često takva da može doći do ispoljavanja i jednog i drugog ili istovremeno ili u različitom periodu.
Stoga, ovo obavezuje na stalnu budnost već pri maloj sumnji na glaukom ili kod postojanja urođene katarakte.
Leave A Comment