Keratokonus predstavlja degenerativno oboljenje rožnjače, koje se manifestuje promenom strukture i čvrstine rožnjače, zbog promene u kolagenim vlaknima i njihovim vezama.

Zbog enzimskog deficita uzrokovanog nasleđem, vremenom dolazi do omekšanja rožnjače. Keratokonus se ispoljava pojavom dioptrije, najčešće cilindrične korekcije, odnosno astigmatizma, u adolescentnom dobu, koji se vremenom pogoršava, pogotovo u tridesetim godinama.

Trebalo bi da se otkrije na oftalmološkom pregledu. Pacijent nema nikakve tegobe, i javlja se radi promena u vidu i potrebe za korekcijom.

Oftalmološki pregled svakako treba obaviti, ali savesno i sveobuhvatno. Pregled se ne sastoji samo u čitanju slova sa table, zato što u ranom stadijumu, vid ne mora biti promenjen.

Detaljna dijagnostika ovde je ZAKON, i nakon toga možete i objektivno pratiti stanje i primetiti prve promene, u šestomesečnim kontrolama, kod sumnjivih situacija.

Svaki oftalmološki pregled bi trebalo obavljati obavezno sa KORNEALNOM TOPOGRAFIJOM i prednjim OCT snimkom (tomografija) rožnjače, sa pahimetrijskim merenjem i praćenjem debljine i kvaliteta rožnjače.

Tako će se uočiti sve, eventualno klinički neprimećene nepravilnosti i sumnjiva stanja rožnjače – ukoliko pri tom pacijent navodi i alergijsku komponentu i često ”trljanje“očiju, opasnost je veća.

U daljem toku, javlja se promena dioptrije, i sočiva počinju da smetaju, čak i ispadaju. U ovim situacijama, bolja se korekcija postiže GP sočivima (tvrda, gas permeabilna sočiva), ili posebna Rose K2 i skleralna, ali to samo koriguje dioptriju, a ne zaustavlja napredovanje oboljenja.

Obično se ispoljava u pubertetu, a u trećoj deceniji naročito može da pokaže napredovanje. Nije retko da se progresija javlja i kasnije, u petoj ili šestoj deceniji.

Rano otkrivanje keratokonusa ima neprocenjivu važnost za mlade ljude, zato što se blagovremenom primenom terapije bolest može zaustaviti i usporiti napredovanje.

Ukoliko se ne preduzme lečenje, bolest ulazi u terminalnu fazu, sa velikim istanjenjem, zamućenjima rožnjače i pretećim “pucanjem”, kada se mora raditi transplantacija rožnjače.

Procedura kojom se to postiže zove se corneal cross linking, odnosno cross linking rožnjače, i podrazumeva ”NEHIRURŠKU” proceduru.

Suština je u pojačanju strukture rožnjače i njenom očvrsnuću, kako bi se proces zaustavio u ranom stadijumu i, kada još uvek vid nije puno ugrožen, i kada se nakon procedure može komforno korigovati i dioptrija.

Procedura se radi kada rožnjača nije puno istanjena.

Cilj CXL preduzetog na vreme, u ranijem stadijumu oboljenja jeste nastavak komfora i zaustavljanje procesa razmekšanja rožnjače onda kada još uvek postoji dobar vid.

Ne treba čekati, zato što se zna kako će bolest napredovati. Svakako se u vrlo ranoj fazi i može sačekati i pratiti na 6 meseci, ali ukoliko je jedno oko već stradalo, treba otpočeti bitku da drugo bude sanirano na vreme i da ne dođe do gubitka vida i na drugom oku.

Ukoliko pacijent stigne u jako odmaklom stadijumu sa već ispoljenim ulceroznim promenama, neugodnostima i bolovima u rožnjači, zamućenjima transplantacija je neophodna.