Jedini lek za kataraktu

Jedini lek za kataraktu je operacija! Kataraktu je najbolje operisati kada zamućenje sočiva, što je zapravo suština ovog stanja, počne da smeta. Na taj način se postiže kontinuitet vidne funkcije, a istovremeno se koriguje i dioptrija.

Katarakta predstavlja zamućenje prirodnog, biološkog sočiva, što vremenom dovodi prvo do slabljenja, a kasnije i gubitka vida. Samo sočivo, deo je optičkog aparata oka, koji zajedno sa rožnjačom učestvuje u refrakciji.

Sočivo u prelamanju svetlosti učestvuje sa trećinom dioptrijske snage, a rožnjača sa dve trećine. Zato se refraktivne procedure kojima se koriguje dioptrija izvode ili na rožnjači, laserske korekcije ili na sočivu, hirurgija zamene sočiva.

Međutim, sočivo ima još jednu veoma važnu ulogu, a to je akomodacija, odnosno sposobnost brze, refleksne promene oblika i promera, što daje mogućnost oštrog vida i pri posmatranju bliskih predmeta. Mlađi ljudi nisu svesni ove neverovatne uloge biološkog sočiva, zato što se ova funkcija odvija refleksno. Ali negde posle 40. godine – kod kratkovidih osoba se to dešava kasnije – počinju smetnje pri čitanju i javlja se potreba za naočarima za blizinu.

Ovaj poremećaj se zove presbiopija i nastaje zbog slabljenja, kasnije i gašenja akomodacije, uloge koju sočivo vremenom gubi. To je momenat kada počne da se razmišlja o refraktivnoj hirurgiji zamene sočiva, sa implantacijom arteficijalnog intraokularnog sočiva, implanta, koje će imitirati funkciju akomodacije, ali je neće u potpunosti zameniti. Reč je o promenama koje prirodno, biološki nastaju.

Jedini lek za kataraktu

Katarakta kao zamućenje sočiva, do pada vida dovodi postepeno, pri čemu se prvo pojavljuju diskretne smetnje kod vida na daljinu. Kasnije su zamućenja sve veća, pa osoba ne može da razlikuje objekte i lica i na blizinu, i zbog slabog vida ne može normalno da se kreće. Više je faktora rizika koji dovode do katarakte a najčešća je tzv. senilna katarakta, koja nastaje s godinama. Postoji i urođena katarakta, s kojom se bebe rađaju i ona obično nastaje zbog raznih virusnih bolesti u trudnoći, i razvojnih anomalija nastalih iz drugih razloga.

Zamućenje sočiva može da nastane i kasnije, kod dece, kada govorimo o juvenilnoj katarakti, a takođe i zbog urođenih anomalija i sindroma, kao što je na primer „Petersova anomalija“ i druge. Među faktore rizika spadaju i razne metaboličke promene, recimo one kod dijabetesa, zatim upotreba nekih vrsta lekova kao što su kortikosteroidi, te povrede, zračenja, teške dehidratacije, visoka kratkovidost i drugo.

Ne treba čekati da katarakta sazri

Jedini lek za kataraktu je operacija. Pravi trenutak da se operacija uradi je momenat kada sa prvim zamućenjima nastanu i prve smetnje u vidu. Zavisno od vrste posla koji radi ili od životnih navika, svako će različito tolerisati početna zamućenja.

Momenat za hirurgiju je zapravo onaj momenat kada pacijentu počinje da smeta zamućenje. S obzirom da je hirurgija katarakte, odnosno fakoemulzifikacija, zapravo refraktivna hirurgija minimalnog reza, kojom se koriguje dioptrija, ovaj postupak se primenjuje i kod pacijenata koji žele da koriguju dioptriju i imaju početnu kataraktu ili je uopšte nemaju.

Čekanje sazrevanja katarakte, radi operativnog tretmana ljude bez potrebe dovodi u tzv. privremeno slepilo i onesposobljava ih. Ovakvi drastični momenti teških zamućenja u današnje vreme su nedopustivi, zato što dovode do brojnih komplikacija na oku, tokom čekanja sazrevanja. Hirurgija se treba izvesti na vreme, kada početna zamućenja počnu da stvaraju smetnje.

Time se postiže kontinuitet vidne funkcije, istovremeno sa korigovanjem dioptrije i izbegavaju komplikacije „sazrevanja“ katarakte. To nekada „popularno sazrevanje“ vezuje se za staro, davno prevaziđeno doba, pre oko 50 godina, kada nije bilo ovakvih hirurških mogućnosti koje danas postoje.

U bolnici se ostaje dva sata. Operacija traje veoma kratko, desetak minuta, prošire se zenice, a oko lokalno anestezira kapima. Rez je minimalan i nema nikakvih konaca, odnosno ušivanja, pa on zarasta brzo. Pacijent već sutradan, posle kontrole, može da funkcioniše skoro uobičajeno.

Priprema za operaciju obuhvata pregled i nekoliko dijagnostičkih procedura, koje daju detaljan uvid u stanje svih struktura oka, radi kompletnog sagledavanja stanja oka i dobre pripreme za hirurgiju. Često otkriju i propratne promene i stanja, na rožnjači, makuli ili očnom živcu, koje se adekvatno tretiraju. O izboru sočiva se odlučuje na osnovu nalaza i dogovora sa pacijentom. Danas postoji veoma veliki izbor sočiva, za svakog ponaosob.

Pacijent se na dan operacije u bolnici zadržava oko dva sata i istog dana ide kući. Kada je reč o tehnikama operacije, kod nas se dugo korišćene stare metode i bespotrebno se čekalo da katarakta sazri pa da se tek onda ona operiše. Međutim, u svetu se već oko 50 godina koristi fakoemulzifikacija, a u našoj specijalnoj bolnici “Sveti Vid“ se primenjuje od pre 24 godine.

U osnovi ove metode je kratka primena ultrazvuka, jer se zamućeno sočivo odstrani uz pomoć ultrazvuka i aspirira, a kroz isti rez se ubaci savitljivo intraokularno sočivo. Primena lasera ovde ima smisla jedino kod otvaranja kapsule, međutim taj postupak je duži i nekomforan za pacijenta. Operacija ne boli i pacijent vidi odmah nakon intervencije. Oko je zatvoreno prozirnom školjkom, sa otvorima, koja predstavlja mehaničku zaštitu za oko, tako da pacijent ne treba da se plaši i ne ostaje u tami do sutradan, kada dolazi na kontrolu. Bez teških fizičkih napora.

Ukoliko su druge strukture oka, kao što su rožnjača, žuta mrlja, staklasto telo, zdrave, vid se vraća i normalizuje veoma brzo posle operacije, pa pacijent vidi kao što je video i pre nastanka katarakte, a pri tom mu se koriguje i dioptrija. Pacijenti posle operacije mogu da se ponašaju uobičajeno, ali bi valjalo da izbegavaju veće fizičke napore. Mogu da rade, šetaju, gledaju televiziju, ali bi prvih mesec dana valjalo da izbegavaju veće fizičke napore, da ne podižu težak teret, ne idu u teretanu.