Po poslednjim istraživanjima, svaki drugi čovek iznad 65 godina ima kataraktu. Zato odgovaramo na 7 najčešće postavljenih pitanja o katarakti, kako i kada nastaje, kada uraditi operaciju i šta se njome postiže.

Šta je katarakta, kako nastaje i ko najčešće od nje oboleva?

Katarakta predstavlja zamućenje prirodnog, biološkog sočiva.

Sočivo je deo optičkog aparata oka, koji zajedno sa rožnjačom predstavlja refraktivni deo oka. U prelamanju svetlosti učestvuje sa 1/3 dioptrijske snage, dok rožnjača sa 2/3. Stoga se refraktivne procedure kojima se koriguje dioptrija izvode ili na rožnjači (laserske korekcije) ili na sočivu (hirurgija zamene sočiva – lens exchange). 

Međutim, sočivo ima još jednu veoma važnu ulogu – akomodacija.

Sposobnost brže, refleksne promene oblika i promera, daje mogućnost oštrog vida i pri posmatranju bliskih predmeta.

Mlađi ljudi nisu svesni ove neverovatne uloge biološkog sočiva, zato što se ova funkcija odvija refleksno.

Negde posle 40-te godine (kod kratkovidih osoba kasnije), počinju smetnje pri čitanju i potreba za naočarima za blizu. To je presbiopija. Nastala je zbog slabljenja i vremenom gašenja akomodacije, uloge koju sočivo vremenom gubi. Ovo će biti momenat kada se počne razmišljati o refraktivnoj hirurgiji zamene sočiva, sa implantacijom arteficijalnog intraokularnog sočiva – implanta – koje će “imitirati” funkciju akomodacije, ali ne i zameniti je u potpunosti.

Ovo su promene koje prirodno, biološki nastaju.

Katarakta, međutim, kao zamućenje sočiva, dovodi postepeno do pada vida, prvo diskretnih smetnji pri vidu na daleko, a potom sve većih zamućenja do nesposobnosti razlikovanja objekata i lica i nemogućnosti kretanja.

Nastaje iz više razloga, najčešće sa godinama, tzv. senilna. Katarakta postoji i kao urođena, već kod beba, na rođenju, obično kod virusnih bolesti u trudnoći (inf. Rubella, herpes virus, CMV) ili nešto kasnije (juvenilna), ili urodjenih anomalija i sindroma (Petersova anomalija i dr.).

U metaboličkim promenama i bolestima (kod diabeta), nekih lekova – kortikosteroidi, trauma, zračenja, teških dehidratacija, često prati visoku kratkovidost, i neke degenerativne, distrofične bolesti oka (retinopatija pigmentosa i dr.).

Lečenje je hirurško.

 

Kada se obično radi operacija katarakte i zašto, šta se njome postiže?

Kada sa prvim zamućenjima nastanu prve smetnje u vidu, kod osoba kod kojih akomodacije već nema, to je momenat za hirurgiju. Zavisno od vrste posla ili životnih navika, svako će različito tolerisati početna zamućenja. Momenat za hirurgiju je momenat kada pacijentu smeta. 

Obzirom da je hirurgija katarakte – fakoemulzifikacija – zapravo refraktivna hirurgija minimalnog reza, kojom se koriguje dioptrija, to se ovaj postupak primenjuje i kod pacijenata koji žele da koriguju dioptriju, sa početnom kataraktom, ili bez postojanja katarakte.

Čekanje sazrevanja katarakte, radi operativnog tretmana dovodi ljude bez potrebe u ‘’privremeno slepilo’’ i onesposobljava ih.

Ovakvi drastični momenti teških zamućenja u današnje vreme su nedopustivi, zato što se hirurgija izvodi odmah, pri prvim zamućenjima, onda kada pacijentu smeta. Time se postiže kontinuitet vidne funkcije, istovremeno sa korigovanjem dioptrije.

Koliko operacija traje, kako izgleda procedura pripreme i izvođenja same operacije?

Operacija katarakte traje veoma kratko, oko 10 min. Obzirom da je istovremeno i refraktivna procedura, bolji komfor se dobija operacijom oba oka u istom aktu.

Rez je minimalan /miniinvazivna hirurgija/, pa nema nikakvih konaca, odnosno ušivanja, zarasta brzo. Pacijent već sutradan po kontroli funkcioniše normalno.

Priprema obuhvata pregled i više dijagnostičkih procedura, koje daju detaljan uvid u stanje svih struktura oka. Ovim se postiže jasno definisanje stanja, odabir adekvatnog sočiva, isključivanje rizika i time se često i otkrivaju propratne promene, kao stanje makule na pr. kod diabeta, na šta pacijentu ranijim pregledima nije skrenuta pažnja.

Na ovaj način, pacijent biva kompletno oftalmološki ispitan, sa nalazom koji je objektivan i validan bilo gde u svetu.

Termin operacije se dogovori sa pacijentom.

Nema čekanja, nekada odmah, ili najduže desetak dana.

Na dan operacije, pacijent je već kompletno pripremljen, unapred objašnjen ceo postupak, širenje zenica, sala, odlazak kući isti dan – ukupno zadržavanje u bolnici na dan operacije je oko 2 sata.

Kontrola je sutradan, i dalje po protokolu.

Procedura ne boli uopšte, i odmah nakon operacije pacijenti vide.

Oko je zatvoreno prozirnom školjkom, sa otvorima, koja je mehanička zaštita. Tako da se pacijent ne plaši i ne ostaje u tami do sutradan.

Koje tehnike operacije katarakte se rade?

Metoda je fakoemulzifikacija (osnova današnjih operacija katarakte – ultrazvuk).

Primena lasera ovde ima smisla jedino kod otvaranja kapsule, ovaj postupak je duži i nekomforan za pacijenta.

Fakoemulzifikacija je danas jako uznapredovala metoda, tehnički veoma usavršena, na novim aparatima. Suština je u veoma kratkoj primeni ultrazvuka, boljoj efikasnosti i sigurnosti. Naravno, pod uslovom da je hirurg sa velikim iskustvom i veštinom, što je maksimalna sigurnost.

 

Postoje li neke moguće komplikacije operacije?

Svaka procedura, koju izvodi nestručno lice, neobučen hirurg, početnik, bez nadzora, je rizična.

Fakoemulzifikacija nije nova metoda, postoji već 50 godina. Uveli smo je u domaću oftalmologiju pre više od dve decenije i omogućili ljudima ovde savremenu hirurgiju.

Naravno, u Svetom Vidu nije bilo početničkih koraka učenja, već proceduru izvode najjača imena evropske oftalmologije, oni koji diktiraju smernice usavršavanja iste.

Domaća oftalmologija se, međutim dugo držala starih metoda, sa veoma zrelim kataraktama i čekanjem sazrevanja.

Poslednjih godina stižu nam pacijenti sa posebnom patologijom oka, komplikacijama nastalom nestručnim radom i pokušajima izvodjenja fakoemulzifikacije.

Veliki broj hirurga se obučava, i bez stručnog nadzora, bez iskustva, i imalo straha, ovi početnički koraci učenja završavaju se brojnim komplikacijama, na rožnjači i mrežnjači. Kao u svakoj hirurgiji, ukoliko je radi nestručni kadar!

Nekada uspemo da rekonstruišemo oštećena tkiva, nekada na žalost – ne.

Da li se vid popravlja odmah nakon operacije?

Da, ukoliko su druge strukture zdrave (rožnjača, žuta mrlja, staklasto telo).

Vraća se na vid koji je postojao pre nastanka katarakte, i pri tome se koriguje i dioptrija.

Šta možemo savetovati pacijentima kako da se ponašaju nakon operacije?

Sasvim normalno svakodnevno ponašanje, ali bez većih fizičkih napora. To znači šetnja, druženje, posao, televizija, ali ne i teretana odmah.

Veće napore treba izbegavati i do mesec dana.

Mnogi lekari, hirurzi, profesori, ljudi iz sveta televizije, operisani u specijalnoj bolnici Sveti Vid, odmah su nastavili u kontinuitetu svoje profesionalne obaveze.