Skretanje očiju kod beba

Skretanje očiju kod beba je česta pojava i roditelji moraju da obrate veliku pažnju kada je reč o zdravlju očiju kod dece. Radi se o poremećaju u položaju, pokretljivosti i oštrini vida jednog ili oba oka.

Da li je problem s bebinim vidom učestala pojava?

Na žalost, ne postoji rutinska kontrola ovog čula odmah pri rođenju, sem u specijalnim slučajevima evidentnog rizika ili poremećaja. Stoga, ne možemo sa sigurnošću reći da li je problem urođen, ili se razvija nešto kasnije, zato što većina problema prođe nezapaženo, do momenta kada roditelji prvi primete. Oko 80 % pedijatrijskih oftalmoloških oštećenja danas se može uspešno tretirati, ukoliko se blagovremeno uoči, zahvaljujući modernoj tehnologiji, savršenim hirurškim tehnikama, farmaceutici, biotehnologiji , kao i genetskim istraživanjima.

Šta dovodi do poremećaja vida kod novorođene dece?

Brojni su uzroci kada se javi skretanje očiju kod beba, i obično ih i ne znamo. Svakako da ima udela genetska predispozicija (autozomno dominantno ili recesivno prenošenje), faktori iz okoline koji mogu da poremete ovaj genetski materijal (zračenje, pesticidi, virusi). 

Danas se dosta oboljenja može detektovati upravo modernom biotehnologijom i genetskim ispitivanjima. Poznato je da su neke virusne infekcije jako opasne ukoliko ih buduće mame imaju (intrauterine), kao što je herpes, rubeola, morbili, varicela, cytomegalovirus, virus gripa, parazitarna oboljenja (toxoplazma, toxocara) i  sl.,kao i neki lekovi.

Najopasniji period je svakako prvi trimestar, a u nekim virusnim bolestima opasnost postoji i u trećem. Ono čega smo svi najčešće svesni, i čemu se nije posvećivalo puno pažnje u našem društvu jesu oštećenja nastala usled nedovoljnog razvoja oka, konkretno mrežnjače, kod prevremeno rođene dece, i to sa većim rizikom kod male težine na rodjenju, ispod 1500g, i sa višim stepenom nezrelosti ploda (ispod 32 gestacione nedelje). 

Teži porođaji sa komplikacijama u vidu intrakranijalnih hemoragija, hidrocefalusa, anemija, bronhopulmonalnih komplikacija i sepse, acidoza, a takođe i endokrino – metabolička oboljenja, nose povećan rizik i za nastanak nekog od oštećenja na oku i zahtevaju obavezan skrining.

“Šetanje” oka kod novorođenčeta obično plaši neiskusne roditelje. Šta uzrokuje tu pojavu?

U prvih šest meseci još uvek ne postoji formiran reflex koordinacije, tako da to blago “njihanje“ oka nije patološka pojava. Često anatomija lica i prošireni kožni nabor između nosa i ugla oka zbuni roditelje, mada se često radi o lažnom, pseudostrabizmu. 

Kada govorimo o pravom strabizmu, odnosno devijaciji položaja oka, fiksiranoj ili naizmeničnoj, uzročnici su brojni. Može se raditi o  strukturalnim anomalijama mišića pokretača oka ili anomalijama u njihovim pripojima kao i anomalijama u inervaciji, što nastaje urodjeno ili stečeno (težak porodjaj ili neka oboljenja, tumori i sl.).

Tu spadaju paralitički strabizmi i strabizmični sindromi (Duan, Moebius, Brown i dr.).

Uzroci nastanka strabizma mogu biti sve anatomske promene na oku, koje onemogućavaju razvoj vidne funkcije na jednom ili oba oka: katarakta, glaukom, zamućenja na rožnjači, slabost u razvoju mrežnjače, očnog živca, žute mrlje, tumori oka-retinoblastom. 

Oko sa ovim promenama nema mogućnost formiranja jasne slike, razvija slabovidost u odnosu na drugo, i skreće u stranu. Skretanje očiju kod beba tada svakako treba otkloniti i otkiti primarni uzrok nastanka strabizma i potom sprovoditi okluzivne tretmane – zatvaranje boljeg oka po određenom režimu i operacijom strabizma dovesti oči u paralelan položaj. 

Zbog čega nastaje strabizam?

Strabizam može nastati kao posledica funkcionog defekta, kada vid na jednom oku nije oštar zbog neadekvatne korekcije dioptrije. To se najčešće događa kod anizometropije, postojanja razlike u dioptriji na oba oka, što je nemoguće rešiti naočarima, i sočivom u dečijem uzrastu. 

U ovim situacijama velike anizometropije, kao i visokih dioptrija, ili pogotovo kod dece sa specijalnim potrebama kod kojih postoji ovaj problem (Daun, autizam, cerebralna paraliza i sl.), jedina mogućnost je refraktivna hirurgija, odnosno laserska korekcija dioptrije i potom, eventualno, ako treba i operacija strabizma.

Dakle, kao što vidite, ovde je egzajmer laser TERAPEUTSKO rešenje, primenjeno u predškolskom uzrastu. Ostavljanje problema za kasnije, ostaviće u ovim situacijama trajnu slabovidost. Zabluda je da treba čekati sa laserskom korekcijom do 18-te godine. Ima situacija normalno formiranog vida, koji se lepo koriguje naočarima ili kontaktnim sočivom, ujednačeno, gde možete, ako želite, čekati, a ima situacija gde je laser jedina terapeutska mogućnost, u  predškolskom uzrastu. Ne treba mešati ove dve indikacije.

Kada se preporučuje prvi pregled bebinog vida?

Najbolje već na rođenju, jednostavno, oftalmoskopom, da se otkriju manifestne promene, odnosno anatomske i strukturne anomalije oka. Potom se postupa prema nalazu. Redovna kontrola se radi već nakon druge godine, kada pratimo razvoj vida deteta. 

Tada uočavamo promene u funkciji, refraktivne greške, odnosno opasnost od slabovidosti i preduzimamo adekvatno lečenje (laserska korekcija, u specijalnim indikacijama, i borba protiv slabovidosti).

Anatomske promene koje se uoče na vreme, treba odmah zbrinjavati. Katarakta se operiše već sa mesec – dva, ukoliko ona značajno ometa razvoj vida. Ukoliko je periferno locirana, prati se do momenta kada zakloni centralnu osovinu. Svaka sumnjiva promena zahteva detaljan pregled deteta u opštoj anesteziji što se može uraditi već za mesec dana. 

Ako je sve u redu, dete treba pogledati i oko 3-će godine života. Ni u kom slučaju se ne sme kasniti sa prvim pregledom, koji se kod nas uobičajeno radi pred školu.