Ablacija mrežnjače i makularna hirurgija su jedan od gorućih problema u oftalmologiji. Za ablaciju mrežnjače u našem okruženju do skoro nije postojala mogućnost hirurškog lečenja. Stoga smo formirali naš centar za savremenu vitreoretinalnu i makularnu hirurgiju!

 

Mrežnjača, a posebno njen glavni deo – makula zadužen je za jasan, centralni vid i razlikovanje detalja. Ona je deo nervnog sistema, satkan od nervnih ćelija i vlakana sa sedištem u oku, zapravo prijemnik signala koji se šalju u centar za vid „na obradu“. Zanemarivanje problema ovog segmenta oka vodi u trajni gubitak vida!

Ablacija mrežnjače i makularna hirurgija

Ablacija mrežnjače predstavlja odvajanje mrežnjače od podloge (pigmentni epitel), koja je značajna za njenu ishranu, metabolizam, i stoga ovakvo dešavanje vodi u trajni gubitak vida, jer mrežnjača gubi svoju funkciju i odumire. Resava se samo i isključivo hirurški.

Postoje neki upozoravajući znaci koje pacijent ne sme da zanemari, kao sto su „bljeskovi“ u oku, ili pojačanje „mušica“, i pojava „mrlja“ u vidnom polju, koja bi se još ukoliko dođe na vreme mogla sanirati ambulantno laserom. Ova „laser baraža“, ima zadatak da mesto „rupture“, odnosno pucanja mrežnjače obezbedi i predupredi nastanak odvajanja mrežnjače, koji bi na tom mestu počeo. Kada se pojavi „zavesa“ u delu vidnog polja, mrežnjača je već odvojena i potrebna je hirurgija što pre.

Ablacija mrežnjače nastaje u nekim stanjima koja su zapravo predispozicija za njen nastanak. Ima više tipova ablacija mrežnjače, pa se i hirurški pristup razlikuje. Ovde su navedena neka od predisponirajućih stanja, bez obzira na tip ablacije mrežnjače u osnovi:

  • visoka kratkovidost,
  • urođena degeneracija mrežnjače,
  • neki sindromi kod dece (Down,…),
  • prevremeno rođena deca,
  • trauma, ponekad i zaboravljena trauma, udarac u glavu i sl.,
  • fiziološki proces odvajanja staklastog tela (ablacija vitreusa), koji na mestima jačeg pripoja za mrežnjaču, može dovesti do povlačenja (trakcija) i nastanka rupture (cepanja) mrežnjače. Nekada je ta trakcija najjača u području žute mrlje (makule), pa ovaj proces može dovesti do pucanja žute mrlje (macular hole), što se na svu sreću danas hirurški rešava savremenom vitreomakularnom hirurgijom,
  • prethodni zapaljenski procesi,
  • epiretinalne membrane i trakcija,
  • diabetična retinopatija (pravilnije vitreoretinopatija, zbog opsežnih promena u staklastom telu i mrežnjači).

Ovo je problematika zadnjeg segmenta oka, koja obuhvata široku paletu patologije. Važno je prepoznati, postaviti pravu dijagnozu i na vreme upozoriti pacijenta. Ponekad zamućenja u vitreusu ne predstavljaju smetnju i mogu se rešiti posebnim laserom (laserska vitreoliza), a ponekad jesu pretnja pa je potrebna hirurgija.

 

Onda kada nastane ablacija mrežnjače, nema drugog rešenja osim hirurškog. U pretećim stanjima trakcije, kao što je vitreomakularna trakcija, epiretinalne membrane i kod diabetičnih promena, kao i krvarenja u staklastom telu, hirurgiju treba raditi pre nastanka ablacije. Ova hirurgija ima svakako bolji ishod ukoliko se na vreme uradi. Hirurgija kojom se ova stanja saniraju zove se vitreoretinalna i makularna hirurgija.

U specijalnoj bolnici Sveti Vid, vitreoretinalna i makularna hirurgija obavljaju se na najvišem nivou i sa sjajnim rezultatima.