Degeneracija žute mrlje jedno je od najčešćih oftalmoloških oboljenja ljudi u starijem životnom dobu. U populaciji preko 75 godina čak svaka treća osoba se susreće sa ovom bolešću. Degeneracija se dešava uglavnom sporo i neosetno, pa se mnoge osobe jednostavno naviknu na oštećenje vida i ne jave se lekaru na vreme.
Šta je žuta mrlja i koja je njena uloga?
Žuta mrlja je deo mrežnjače oka koji se nalazi u očnom dnu, a njena uloga se ogleda u oštrom i jasnom vidu, koji nazivamo centralni vid. Na njenoj površini od oko pola centimetra nalaze se milioni gusto zbijenih čulnih ćelija. U žutoj mrlji se stvara obrnuta slika onoga što vidimo, koja se ispravlja zahvaljujući centrima za vid u mozgu.
Najčešće oboljenje je staračka degeneracija žute mrlje ili stručnije rečeno, makula. Ova bolest ne izaziva potpuno slepilo, ali značajno oštećuje centralni vid. Često se prepoznaje po crnim mrljama i iskrivljenoj slici u vidnom polju.
Staračka degeneracija žute mrlje se vezuje za degenerativne procese u organizmu koji imaju bitno genetsku osnovu. Na degeneraciju utiču i slabija cirkulacija, gojaznost, pušenje i nedovoljna fizička aktivnost ljudi obično u starijem životnom dobu. Usled lošije cirkulacije do tkiva oka dolazi manje kiseonika i hranljivih materija, što uzrokuje degenerativne promene.
Oštećenja žute mrlje mogu biti i posledica dijabetesa i pojedinih kardiovaskularnih bolesti.
Staračka degeneracija žute mrlje je česta bolest i veoma je bitno da se na vreme otkrije i leči.
Suva degeneracija žute mrlje
Suva forma degeneracije žute mrlje je mnogo češća od vlažne forme, pojavljuje se kod oko 85% pacijenata. Suva degeneracija žute mrlje se sporo razvija, a odlikuje je propadanje fotosenzitivnih ćelija žute mrlje usled čega slabi centralni vid. Pacijenti imaju problem prilikom čitanja i uočavanja detalja, ali je periferni vid očuvan. Zbog toga mogu da se kreću u prostoru bez problema iako im je kvalitet života znatno narušen.
Vlažna degeneracija žute mrlje
Teži oblik degeneracije žute mrlje je vlažni oblik, koji je znatno ređi. Centralni vid brže propada u ovom slučaju i pacijent dosta ranije oseća prve simptome vlažne degeneracije. Vlažna degeneracija žute mrlje se naziva još i neovaskularna ili proliferativna jer je karakteriše urastanje slabijih krvnih sudova ispod mrežnjače oka. Slabiji krvni sudovi propuštaju tečnost i povremeno krvare, što ubrzano dovodi do oštećenja žute mrlje.
Ponekad se dešava da pacijent u jednom oku ima neovaskularnu degeneraciju žute mrlje i geografsku atrofiju istovremeno. Utvrđeno je da je pojava vlažne degeneracije oka uslovljena mutacijom nekoliko gena. Povišen nivo masti u krvi i lošeg holesterola, kao i kardiovaskularne bolesti značajno ubrzavaju tok degeneracije makule.
Suva forma degeneracije žute mrlje vremenom može preći u vlažnu formu.
Najčešći simptomi degeneracije žute mrlje
Staračku degeneraciju žute mrlje možemo prepoznati po sledećim simptomima:
- Poteškoće sa čitanjem kao što je krivljenje teksta,
- Krivljenje slika i pravih linija, na primer kada se posmatraju ivice ramova za slike ili zatvorene knjige,
- Smanjenje oštrine centralnog vida na jednom ili oba oka,
- Promena intenziteta boja, nekada samo na jednom oku,
- Otežano prepoznvanje predmeta i lica,
- Potreba za jačim osvetljenjem prilikom obavljanja preciznih stvari na blizinu ili prilikom čitanja.
Kada se uoče pomenuti simptomi potrebno je javiti se na oftamološki pregled radi određivanja dijagnoze i lečenja. Dijagnoza degeneracije žute mrlje se postavlja nakon određivanja oštrine vida specijalnim tablicama, pregleda očnog dna, pregleda Amslerove mreže, skenerom retine i žute mrlje i fluoresceinskom angiografijom.
Uspešno lečenje degeneracije žute mrlje
U lečenju se koriste lekovi i preparati koji ublažavaju simptome i zaustavljaju dalju degeneraciju žute mrlje.
Pacijentima se preporučuje ostavljanje pušenja i ishrana bogata antioksidantima, naročito tamno zeleno povrće koje sadrži lutein, koji ima značajnu protektivnu ulogu. Poželjno je da pacijenti izbegavaju industrijsku hranu i trans masti.
Kod vlažne degeneracije žute mrlje se praktikuje upotreba posebnih anti-angiogenih lekova (antiVEGF terapija). Ovi lekovi sprečavaju nastanak novih loših krvnih sudova u oku, čime se zaustavlja progresija bolesti. Oni ciljano smanjuju prisustvo određenog proteina koji je odgovoran za stvaranje novih krvnih sudova oka. Terapija se primenjuje lokalno u vidu injekcije.
Kod lečenja treba još pomenuti fotodinamsku terapiju i hirurško lečenje. Hirurgija se primenjuje u nekim problemima sa žutom mrljom (macular hole, vitreomakularna trakcija VMT).
Fotodinamska terapija se danas više primenjuje u lečenju centralne serozne hirioretinopatije.
Klikom Ovde možete pogledati kompletan cenovnik naših usluga ili Ovde zakazati konsultacije sa našim doktorima.
Leave A Comment