Elektrofiziologija oka je mesto gde se dodiruju oftalmologija i neurologija. Ona nam daje odgovore o funkcijskom stanju ćelija u sastavu mrežnjače i vlakana očnog živca, na putu kroz oko, i od oka na nervnom sistemu. Zato se široko koristi u neurologiji i oftalmologiji, poznatija kao i VEP (vidni evocirani potencijali ) i ERG (elektroretinogram).
Elektrofiziologija oka nije nova procedura. Odavno se koristi u neurologiji, a u oftalmologiji se malo koristila, zato što je bila dosta neprijatna za izvodjenje.
Za ERG su korišćene elektrode koje su plasirane direktno u oko, krajnje neprijatno za pacijenta, izazivalo je iritacije oka i lučenje suza, što je otežavalo izvođenje ili ga činilo nemogućim. Kod dece je uvek bila potrebna opšta anestezija.
Specijalna bolnica Sveti Vid je uvela potpuno drugačiju platformu u elektrofiziologiji oka, prvi put na ovim prostorima, i svega u nekoliko centara u Evropi. Radi se o najsavremenijem aparatu, sa primenom elektroda koje se plasiraju na kožu ispod oka, bez ikakvih neprijatnosti za pacijenta. Procedura traje po testu svega nekoliko sekundi, potpuno je neinvazivna, i jako se lepo primenjuje i kod dece, koja je sa lakoćom izvode, kao kroz igru, a nama daje dragocene podatke o stanju vidnog puta i funkciji mrežnjače.
Merenje je krajnje objektivno i ponovljivo, što je od ogromnog značaja u praćenju promena, i proceni efekta terapije.
Klasična elektrofizilogija nije davala objektivne mogućnosti za praćenje, zato što je izvođenje zavisilo od brojnih faktora, koji su uvek promenjilivi (adaptacija na tamu/svetlost, koncentracija, zamor tokom ispitivanja, sa puno lažno pozitivnih ili negativnih odgovora, pa je stepen objektivnosti bio nizak, i neprihvatljiv za kasnije poređenje tokom vremena).
Elektrofiziologija oka – Ispitivanja
Danas poznata pod nazivom LIV (light induced visual response) primenjujemo u dijagnostici i ranom otkrivanju promena kod:
- glaukoma,
- optičkog neuritis (zapaljenja očnog živca),
- neuropatije očnog živca druge prirode (vaskularne, neurološke -MS, i dr.).
- oštećenja makule (žute mrlje),
- makularna degeneracija,
- edemi makule,
- kod diabeta i drugih stanja (centralna serozna retinopatija, uveitis),
- toksični efekat nekih lekova (primena multifokalnog ERG-a),
- kod promena u cirkulaciji u oku-okluzije (tromboze),
- praćenje efekta lečenja,
- potvrda i procena stepena slabovidosti.
Objektivizacija mnogo znači za praćenje stanja pacijenta, jer se može videti kako se bolest razvija, kako deluje terapija, da li postoji poboljšanje ili pogoršanje.
Mnogo je osetljivija u otkrivanju minimalnih promena, pre nego nastane pravi strukturni defekt, i pre nego pacijent oseti subjektivne smetnje. Zato je danas od neprocenjive važnosti za otkrivanje bolesti u tom tzv. predkliničkom stadijumu.
Često se dešava da pacijent dođe da proveri dioptriju i ne navodi nikakve druge subjektivne smetnje. Elektrofiziološko ispitivanje može pokazati „žuto svetlo za oprez“, bez obzira što je vidna funkcija još dobra i nema, u tom momentu strukurnih oštećenja. Ovo je naročito važno kod glaukoma.
Na elektrofiziološkom pregledu možemo da vidimo da li postoji bilo kakva promena u funkciji ćelija i ukoliko je otkrijemo, upalimo alarm, odnosno upozorimo pacijenta na to i damo mu terapiju, pratimo njegovo stanje i kontrolišemo da li se ćelijska funkcija oporavila. Na svu sreću, u ovim situacijama se može blagovremeno delovati, zato što su promene uočene u samom povoju.
Leave A Comment