To je jasno definisano:

1. Velika razlika u dioptriji, na oba oka

Najčešće će oko sa velikom dioptrijom imati u naočarima manju dioptriju, da bi se „izjednačilo“ sa drugim, a onda se primenjuje zatvaranje „boljeg“ oka. To nema puno smisla. Zato što će nekorigovano „slabije“ oko i dalje videti mutno, i dete će se opirati flasterima.

Ovo je situacija u našem okruženju, i to veoma pogrešna. Unapred ste dete osudili na slabovidost. Time što ste delimično iskorigovali, niste rešili problem.

Laserskom korekcijom će se dioptrija potpuno iskorigovati, i nakon toga se primenjuje zatvaranje „boljeg“ oka na nekoliko sati dnevno, obično kada se najviše igra. Sada nakon pune korekcije, videćete da se dete neće opirati zatvaranju, pa će i efekat ispravljanja slabovidosti biti sve bolji.

2. Astigmatizam

U nekim situacijama, kada nije visoka vrednost, naočare zaista mogu pomoći. U višim vrednostima, pogotovo razlike na oba oka, naočare su zabluda.

Nekorigovan astigmatizam ima visok potencijal za slabovidost. Mi to zovemo ambliogenom manom.

Stoga, laserska korekcija jeste rešenje. Na ovaj način dete neće imati „iskrivljenu“ sliku kao sa naočarima.

 

3. Akomodativni strabizam

Skretanje očiju usled prejake akomodacije, najčešće zbog visoke dioptrije u plusu.

Može se ispraviti naočarima, pogotovo kada je dioptrija na oba oka slična. Oči su u pravilnom položaju dok dete ima korekciju. Kada skine naočare – skreću.

Problem nastaje kod školaraca, naročito na časovima fizičkog. Ne mogu udovoljiti zahtevima škole i ispratiti sve zahteve na spravama.

Operacija strabizma u ovim slučajevima nije rešenje, već laserska korekcija dioptrije. Time se otklanja uzrok prejake akomodacije i skretanja očiju, i postiže pravilan položaj, bez operacije strabizma.

U slučajevima parcijalno akomodativnog strabizma, radi se laserska korekcija dioptrije, a nekoliko meseci (3-6) iza toga, manja dokorekcija operacijom strabizma, ukoliko bude potrebe.

4. Deca sa posebnim potrebama

Često opterećenje za roditelje, koji sa decom moraju redovno obavljati fizikalnu terapiju i korektivne vežbe, predstavlja dodatno oštećenje vida. Smanjena saradnja ove dece, posledica je ne samo centralnih oštećenja, koja ne možemo, već i problema sa vidom, koja možemo popraviti.

Popravljanje vidne funkcije i te kako daje pozitivan uticaj na ostvarivanje boljeg odgovora na celokupni tretman psihomotornih aktivnosti ove dece.

Zabluda je dati provizorno naočare, uz objašnjenje da će dete biti stalno zavisno od druge osobe i da neće biti potrebe za boljim vidom.

Otežana saradnja u ostvarivanju oftalmološkog pregleda se prevazilazi preduzimanjem pregleda u opštoj anesteziji. Tada jasno saznajemo šta je sve razlog oštećenju vida, i šta možemo ispraviti: katarakta, ablacija mrežnjače, visoka kratkovidost, strabizam ili laserska korekcija, koja je od ogromnog značaja baš kod ove dece, zato što olakšava fizikalni tretman uz bolji vid i bolji vizuelni kontakt sa terapeutom. Ova deca postaju mnogo sigurnija i pokazuju brži napredak u motorici.

Oftalmolozi koji se ne bave ovom patologijom, upućuju ovu decu u centre koje se bave specijalizovanom dečijom problematikom. Tako je u svetu.

U našem okruženju, na žalost, ne postoji svest o tome, pa se roditelji najčešće zaplašuju, i odlaže se problem za kasnije. Kada vam dođe dete, kod koga je propušteno da se ispravi dioptrijski problem na vreme, negde oko treće/četvrte godine, i pojavi se u 18-oj godini, sa visokom dioptrijom, na jednom oku, nekorigovanom od ranije adekvatno, tada zaista laser ne može popraviti vidnu oštrinu.

Korekcija dioptrije je jedna stvar, a oštrina vida koja proizilazi iz te korigovane dioptrije je nešto drugo. Naš zadatak je da popravimo tu oštrinu vida, bilo čime-naočarima, kontaktnim sočivom. Ili laserom. U nekim situacijama, kada je greška takva da se ne može popraviti naočarima, laser je rešenje.

Dakle, kod dece, nije cilj laserske korekcije – nula dioptrija, već izoštravanje vida, koji će se možda kasnije još više popraviti dodatnom malom dokorekcijom naočarima. Svakako da će naočare biti prijatnije sa dioptrijom jedan, umesto 7!

Domaća oftalmologija kod nas ne poznaje i ne bavi se laserkim korekcijama kod dece predškolskog uzrasta. Zato i nastaje problem, jer roditelji lutaju, i gube vreme u zabludama, da ne mogu ništa preduzeti. Najčešće se kod takve dece , pregled radi površno, zato što je dete unapred predodređeno da će ostati sa neadekvatnom korekcijom.

Refraktivna hirurgija u dečjem uzrastu je subspecijalistička oblast pedijatrijske oftalmologije, vezana samo za referentne centre.

Sveti Vid je jedan od svetskih centara koji se bavi dečjom oftalmologijom, na čelu sa prof. dr Rudolfom Autratom, koji se ovom problematikom bavi dugi niz godina, medju prvima u svetu posvećen ovom problemu, a danas sa velikim brojem publikacija i najvećih priznanja u svetskim oftalmološkim krugovima u oblasti dečje oftalmologije.