Makula ili Žuta mrlja je specijalni deo mrežnjače zadužen za centralni vid i razlikovanje detalja. Ona obiluje fotoreceptorima – ćelijama koje primaju vizuelnu draž i prenose je nervnim elementima. Gust raspored receptora koje makula (žuta mrlja) sadrži, omogućava oštrinu vida, zapažanje detalja i raspoznavanje likova, čitanje, pisanje, prepoznavanje boja…

Oštećenja u makuli dovode do promena vezanih za centralni vid, a manifestuju se sledećim simptomima: slabijom kontrastnom osetljivošću, otežanim čitanjem u uslovima slabije osvetljenosti, pojavom zamućenja centralnog vida (koje ne može da se izoštri ni uz pomoć naočara), krivljenjem slike, pojavom tamne mrlje -fiksirane u centru vidnog polja…

 

Makula ili Žuta mrlja – Degeneracija (MD)

Degeneracija žute mrlje je jedan od gorućih problema u oftalmologiji modernog doba. Javlja se u više oblika, ali je najčešća forma vezana za populaciju koja stari, pa nosi naziv senilna makularna degeneracija (ARMD). Propadanje žute mrlje viđa se i u urođenim degenerativnim progresivnim oboljenjima (juvenilna makularna degeneracija), kod visoke kratkovidosti, u nekim sistemskim i infektivnim oboljenjima.

Faktori rizika za senilnu degeneraciju makule (ARMD)

Rizik nastanka senilne makularne degeneracije značajno raste sa godinama života. Ne može se isključiti ni genetska predispozicija. Deca roditelja sa ARMD svakako imaju povećan rizik ranijeg oboljevanja. Opasnost predstavlja takozvani oksidativni stres i oslobađanje slobodnih radikala, što ostavlja prostor za razmišljanje da antioksidansi mogu da imaju značajnu ulogu – svakako ne u izlečenju, ali u prevenciji progresivnog toka oboljenja kod predisponiranih osoba, kao i onih sa faktorima rizika.

Makula ili Žuta mrlja – Kako otkriti prve promene?

Mada zahvata oba oka, ovo oštećenje obično nije istovremeno podjednako zastupljeno, pa se „boljim“ okom kompenzuje pad vida. Stoga pacijent i ne primeti na vreme prve promene. Sa daljim napredovanjem makularne degeneracije, vidna oštrina sve više pada, do gubitka sposobnosti čitanja.

makula žuta mrlja

Terapijski pristup problema žute mrlje

Specijalna bolnica Sveti Vid specijalna bolnica je jedinstvena ustanova na ovim prostorima, u kojoj se sprovode specijalni programi za rešavanje problema makule (žute mrlje) – primena fotodinamske terapije (PDT) i intravitrealne primene lekova kojima se blokira dalja neovaskularizacija, odnosno zaustavlja napredovanje bolesti (anti-VEGF), potom klasičan laserski tretman nekih oboljenja makule, kao I jedinstvena makularna hirurgija za bolesti na površini žute mrlje – makularni paker i rupa u makuli.

Terapijski pristup je do pre nekoliko godina bio vrlo «sužen», dok se danas može delovati i u slučaju vrlo agresivnih formi – u smislu da se zaustavi napredovanje oboljenja, ukoliko se reaguje na vreme. Svakako, prevencija i otklanjanje faktora rizika su i dalje na prvom mestu.

Preventivno delovanje

Rano prepoznavanje problema i blagovremena primena terapije redukuje rizik od fudroajantnog, nepovratnog gubitka centralnog vida. Prilikom operacije katarakte, pogotovo ako kod pacijenta istovremeno postoji i oštećenje makule, danas se sve više savetuje ugradnja posebnih, savitljivih intraokularnih sočiva sa integrisanim filterom, koji apsorbuje i blokira prodor UV i plave svetlosti. Time deluje protektivno na makulu (takozvana žuta ili natural intraokularna sočiva). To je jedan od vidova preventivnog delovanja.

Blagovremena dijagnostika

Diferencijalna dijagnoza tipova oboljenja makule se postavlja kliničkim pregledom, snimanjem očnog dna I angiografijom -snimanjem krvnih sudova očnog dna (fundusa) kontrastnim sredstvom. Na ovaj način se lako diferenciraju dva osnovna oblika vlažne forme makularne degeneracije – okultna i klasična, čije se terapijske mogućnosti i prognoza razlikuju.

Fotodinamska terapija

Primenom fotodinamske terapije (PDT), postiže se uništenje «loših» krvnih sudova – ciljano, bez oštećenja okolnog tkiva, što nije bio slučaj sa ranijom generacijom termo-lasera.  Ova vrsta terapije se u zemlji obavlja jedino u Sveti Vid specijalnoj bolnici, gde je problemu makularne degeneracije posvećena posebna pažnja.

Hirurgija makule

Hirurški pristup, koji se poslednjih godina primenjuje, jeste takozvana translokacija ili «premeštanje» makule, gde se cela mrežnjača rotira tako da makula «pada» na zdravu podlogu, odnosno zdrav RPE (retinalni pigmentni epitel). Ovo je kompleksna intervencija, koja se izvodi u Sveti Vid specijalnoj bolnici. Primenjuje se samo u ograničenom broju slučajeva: kod masivnog krvarenja ispod makule i slučajeva sa CNV, koji ne reaguju na lekove (anti-VEGF). Rutinska hirurgija koja se ovde izvodi je hirurgija «pukotine» u žutoj mrlji (macular hole), kao i hirurgija «nabora» u makuli (macular pucker).