Tiho propadanje vida

Tiho propadanje vida, izazvano glaukomom, je hronično pritajeno oboljenje oka sa propadanjem očnog živca, najčešće praćeno povišenim očnim pritiskom iz godine u godinu ostavlja alarmantan broj slepih ljudi, kako u svetu, tako i na našim prostorima. Kada se suoči sa dijagnozom, prva reakcija pacijenta je neverica, jer povišen očni pritisak kao najčešći manifestni znak oboljenja koji često prolazi nezapaženo, bezbolno osim kada je porast očnog pritiska brz.

Kao posledica povišenog očnog pritiska u vidnom polju najpre nastaju periferni defekti, a centralni vid dugo ostaje očuvan pa pacijent prve simptome i nema. Kada počnu bolovi i evidentni defekti u vidnom polju, veliki deo očnog živca već je propao i oštećenja su nepovratna. Adekvatna terapija tada može samo da zaustavi bolest u stadijumu u kojem jeste, da pritisak u oku drži pod kontrolom omogućujući dalji život sa ovom bolešću.

Kako sprečiti propadanje vida?

Kao i svaku drugu, i ovu doživotnu bolest bolje je sprečiti, nego lečiti. Savremena oftalmologija u mogućnosti je da otkrije glaukom u najranijem stadijumu na nivou promena u ganglijskoj ćeliji mrežnjače. Tada je već moguć blagovremen terapijski tretman ovih suptilnih promena koji će sprečiti propadanje vidnog živca, bilo adekvatnim hirurškim intervencijama, bilo kombinacijom metoda. Poput vodećih centara za glaukom u Evropi, Specijalna bolnica Sveti Vid ovaj medicinski problem tretira prema najvišim oftalmološkim standardima. Zahvaljući stručnjacima svetskog renomea, u ovoj ustanovi se primenjuju novi, suptilniji hirurški pristupi uključujući hirurgiju sa specijalnim implantom čime se prevazilaze rizici zastarelih, agresivnih i neprilagođenih hirurških tehnika.

Glaukom u najširem smislu čini grupa oboljenja sa oštećenjem očnog živca, gubitkom vidne funkcije i slepilom kao definitivnim završetkom ukoliko se bolest ne leči. Oboljenje je skopčano sa širokim dijapazonom faktora rizika među kojima je povišen očni pritisak najčešći, ali ne i presudni uzročnik nastajanja i razvoja bolesti. Uvek je dobro blagovremeno uraditi pregled ukoliko neko od bliskih rođaka ima glaukom, kao i kod hipermetropije ili kratkovidosti višeg stepena, ali i ponavljati preglede u sumnjivim situacijama kao na primer kod postojanja pseudoeksfolijativnog sindroma ili izmene u strukturi komornog ugla koja bi mogla biti predispozicija za nastanak glaukoma. Pri pregledu se vodi računa o brojnim faktorima rizika i shodno tome, preduzimaju se ispitivanje na glaukom i terapijski postupci u slučaju potvrde – objašnjava prof. dr Pavel Rozsival, stalni član tima lekara Specijalne bolnice Sveti Vid.