„Zašto je važno na vreme otkriti keratokonus?“ pitanje je koje postavljaju mnogi oftalmolozi i stručnjaci za zdravlje očiju.

Keratokonus je naziv za degenerativno oboljenje rožnjače koje se ispoljava pojavom dioptrije, najčešće cilindrične, odnosno astigmatizma u adolescentnom dobu koji se vremenom pogoršava.

 

Procedura kojom se proces propadanja rožnjače zaustavlja naziva se corneal cross linking, odnosno cross linking rožnjače, i podrazumeva ”NEHIRURŠKU” proceduru.

Suština je u ojačanju strukture rožnjače i njenom očvrsnuću, kako bi se proces zaustavio u ranom stadijumu i, kada još uvek vid nije puno ugrožen, i kada se nakon procedure može komforno korigovati i dioptrija.

Procedura se radi kada rožnjača nije puno istanjena.

Međutim, čak i u stadijumima kada je pacijent na granici za transplantaciju, sa veoma velikim istanjenjima i već ožiljnim promenama na rožnjači, bez mogućnosti da koriguje vid ni na koji način, možemo, uz nešto modifikovanu proceduru spasiti rožnjaču, i sprečiti potrebu za transplantacijom.

U tom terminalnom stadijumu, rožnjača koja je i pre intervencije već zamućena, ostaje zamućena, oporavak je duži.

Šta je cilj CXL-a i kada se preduzima?

Cilj primene CXL-a u terminalnom stadijumu keratokonusa jeste spasavanje od potrebe za transplantacijom.

Cilj CXL preduzetog na vreme, u ranijem stadijumu oboljenja jeste nastavak komfora i zaustavljanje procesa razmekšanja rožnjače onda kada još uvek postoji dobar vid. Ne treba čekati, zato što se zna kako će bolest napredovati. Svakako se u vrlo ranoj fazi i može sačekati i pratiti na 6 meseci, ali ukoliko je jedno oko već stradalo, treba otpočeti bitku da drugo bude sanirano na vreme i da ne dodje do gubitka vida i na drugom oku.

 

Ukoliko pacijent stigne u jako odmaklom stadijumu sa već ispoljenim ulceroznim promenama, neugodnostima i bolovima u rožnjači, zamućenjima, transplantacija je neophodna. Ovo je ujedno i najbolji odgovor koliko i zašto je važno na vreme otkriti keratokonus.

Transplantacija rožnjače nije komplikovana za izvođenje, ali je za pacijenta u postoperativnom periodu i te kako komplikovana, skopčana sa dužom primenom imunosupresivne terapije. Imajući u vidu da su to pretežno mladi ljudi, to nije nimalo bezazleno.

Koliko je neoperativno lečenje uspešno i kakvi su rezultati?

Od kada je uvedena u kliničku praksu, procedura CXL-cross linking rožnjače, veliki broj pacijenata je veoma uspešno tretiran i proces zaustavljen.Tokom dve decenije primene ove procedure bilo je različitih primera iz prakse.

Ono što je interesantno, je da proces ne napreduje u istom intenzitetu na oba oka, ali svakako zahvata oba oka.

Kod pacijenata koji su se javljali u odmaklom stadijumu keratokonusa na jednom oku, i početnom na drugom, uspevali smo da zaustavimo proces i sprečimo potrebu za transplantacijom, na ugroženijem oku, a na boljem, primena CXL u početnom stadijumu keratokonusa je dovela ne samo do stabilizacije rožnjače, već i do eliminacije dioptrije, u istom aktu!!!

 

Ovaj je protokol moguće promeniti, onda kada bolest nije odmakla.

Ima zapanjujućih stavova, najčešće od strane oftalmologa koji se ne bave ovom problematikom, da se CXL primenjuje samo u terminalnom stadijumu. Kada bi to tako bilo, onda bi invaliditet zbog gubitka vida bio ogroman, kao što je nekada u prošlosti bilo.

Savremena oftalmologija primenjuje metode koje imaju za cilj da poprave ili zaustave i spreče gubitak vida, a ne da se ljudi svesno dovode do invaliditeta i u ovom slučaju završavaju sa transplantacijom rožnjače, pored svih mogućnosti terapije koje danas postoje.