Ambliopija oka – Šta je, koji su uzroci i kako se leči?

Ambliopija oka je naziv za slab vid odnosno smanjenu oštrinu vida bez mogućnosti izoštravanja naočarima ili sočivima, a bez vidljivih morfoloških promena. To je funkcionalna slabovidost. Uslovi za funkcionalnu slabovidost postoje od ranog detinjstva i ako se ne otklone, ostaje trajno.

Slabovidost se mora tretirati od najranijeg detinjstva, a da bi se pravilno tretirala, mora se na vreme otkriti. Od velikog je značaja za vidnu sposobnost, jer nema više mogućnosti tretmana, nakon uzrasta od 6, eventualno 8 godina, zavisno od uzroka. Otuda savremena oftalmologija insistira na strogim kontrolama vidne funkcije dece i ranom rešavanju slabovidosti!

Ambliopija oka – Koji su najčešći uzroci?

1. Strabizam (može biti i posledica slabovidosti, i/ili njen uzrok);
2. Anizometropija (razlika u dioptriji na oba oka) od ranog detinjstva netretirana;
3. Refrakcijska greška (nekorigovana dioptrija) u ranom detinjstvu;
4. Urođena (kongenitalna) katarakta, neoperisana u ranom detinjstvu;
5. Okluzivni tretman.

Ambliopija oka – Kako se leči?

Slabovidost se razvija samo u nezrelom vidnom sastavu u fazi senzitivnog razvitka vidne funkcije, dakle najintenzivnije do 2. godine života deteta. Dete sa 2 godine života još uvek, i kod zdravog oka, nema potpuno formiranu vidnu funkciju. Ona se tek formira i postoji izrazita osetljivost na faktore koji bi ometali pravilan razvoj.

Stoga, operacija katarakte kod dece mora da se uradi vrlo rano, već sa nekoliko meseci, ukoliko postoji strabizam, da se na vreme operiše, jer je paralelan, ispravan položaj očiju bitan preduslov za nesmetan razvoj binokularnog vida.

Ukoliko postoji dioptrija, da se na vreme koriguje, rano, jer to jeste veliki faktor rizika gde se slabovidost, vrlo uporna, obavezno javlja. Kada dete ne može da nosi naočare, ili se dioptrija njima ne koriguje dobro, laser je obavezan, ako želimo da sprečimo jaku slabovidost. Nereagovanjem na vreme, osuđujemo dete na slabovidost za ceo život. Najbolji rezultati uvek se postižu što ranijom intervencijom!

Da budemo jasniji, u ranom uzrastu odigrava se neka vrsta “takmičenja” između jednog i drugog oka, i ono koje daje jasniju sliku, pravilniju, biva vodeće, drugo se zanemaruje. Uvek je veći stepen slabovidosti kad je katarakta u jednom oku, ili kada je dioptrija u jednom oku veća, ili kada oko skreće kod strabizma.

Oko 7. godine završava se sazrevanje vidne funkcije. Tada su uspostavljeni jasni putevi između mrežnjače i centralnog nervnog sistema (retinokortikalna maturacija), te vidni centri postaju “otporni” na kasnije “loše“ događaje. To znači da kasnije nastala katarakta, nakon ovog završenog perioda razvoja vida, neće poremetiti vidnu funkciju trajno. Nakon njene operacije, vid će biti, kao pre nastanka. Rano nastala katarakta će međutim biti prepreka razvoju vida i uspostavljanju normalnih odnosa mrežnjača – vidni centar. Ukoliko se ona ne otkloni brzo, ta veza nikada neće biti dobra i kasna operacija katarakte, neće pobuditi vidni centar da bolje prima sliku. Oko koje oštru sliku nije nikada ranije primio kasnije neće ni moći, to je slabovidost.

Ako dete od malena ima razliku u dioptriji, koju ne koriguje adekvatno – najbolje laserom, vidni centar će se ”naviknuti” na takvu lošu sliku koju dobija sa strane ”lošijeg” oka, i kasnijom korekcijom dioptrije, obično pri polasku u školu kada se obično prvi put otkriva, ostaje slabovidost. Roditelji tada doživljavaju strašnu traumu, dete postaje povučeno, asocijalno i porodice se često i rastave. Teško se prihvata istina da se tada malo može učiniti za funkciju vida. Ovde je laserska korekcija –imperativ.

U slučaju, međutim, da je normalno razvijena vidna funkcija, a nastane katarakta kasnije, traumatska, na primer, ili se javi neki drugi problem, kao što je školska kratkovidost, te situacije se lepo mogu rešiti operacijom, odnosno korigovanjem dioptrije, pri čemu se vid vraća na stanje kao pre nastale situacije. Zašto? Mozak, odnosno centralni nervni sistem je u toku razvoja vidne funkcije dobijao dobre informacije iz oba oka, podjednako, obe slike su bile identično oštre, očne osovine, paralelne, slike su se “stapale” u jednu, i razvijena je normalna funkcija binokularnog, stereo vida.

Kasnije, pojava katarakte i njeno otklanjanje vraća vid u prvobitno stanje, zato što je on bio normalno formiran onda kada je bilo neophodno. Budemo li detetu oduzeli šansu da ranim otklanjanjem uzroka (dioptrija, katarakta ili operacija strabizma) obezbedimo optimalne uslove za sazrevanje vidne funkcije, unapred smo ga osudili na doživotnu slabovidost.

5 saveta doktora oftalmologa

Nakon ovog edukativnog materijala, proverite šta je Vama rečeno, kao savet za Vaše dete. Vi morate učiniti najviše da Vaše dete ne bude slabovido!

1. Prvi pregled deteta, pred polazak u školu! Da li ste uopšte sigurni da Vaše dete dobro vidi i jednim i drugim okom, pa možete mirno čekati polazak u školu? Ranije su deca polazila sa 7 – 8 godina, u slučaju da su imala neki od gore navedenih problema, nisu imala više šanse za popravkom vida. To su sada odrasli, slabovidi ljudi.

2. Savetovano Vam je da sačekate sa operacijom katarakte kod Vaše bebe koja ima 2 meseca, do njene druge godine ili do puberteta? Jasno je da se operacijom u kasnom uzrastu malo može dobiti na vidnoj funkciji, jer ćete detetu oduzeti mogućnost da rano počne da razvija vid. Ako nema prolaska svetlosti u oko, ni mozak neće dobiti informaciju. Odlaganje operacije rezultira teškom slabovidošću.

Katarakta kod bebe i dece zahtava veštinu hirurga koji poznaje ovu probematiku. U sličaju da ste dobili savet da čekate sa operacijom katarakte kod Vaše bebe, iako vidite „belu zenicu“, proverite da li Vaš odabrani hirurg zaista poznaje problematiku kod beba, ili čeka da dete odraste. Bez obzira na izgubljeno vreme?

3. Primetili ste da Vašem dvogodišnjaku skreće oko. Lekar Vas teši da će se samo vratiti i da nista ne preduzimate do škole ili puberteta? Roditelji često imaju osećaj krivice i kajanja, kada čekanjem do puberteta otkriju da je slabovidost bespovratna, zato što je u ovom uzrastu prilično kasno početi sa lečenjem.

4. Vaše dete starosti 5 godina ima na jednom oku dioptriju -1, a na drugom -9. Date su mu naočare sa korekcijom -1 i -3 ? Zatvara bolje oko i buni se. Da li ste Vi probali kako vidite sa tri puta slabijom dioptrijom od prave? Budite sigurni da će na tom oku ostati slabovidost. Savet, puna korekcija, najbolje laserom, jer će dete teško primiti kontaktno sočivo i potom zatvaranje boljeg oka.

Kada dobije oštru sliku, neće se buniti da mu zatvorite bolje, vodeće oko. I naravno, operacija skleroplastike, na oku sa visokom dioptrijom, da bi se smanjio rizik od ablacije mrežnjače. Ovaj postupak dovodi do odličnih rezultata u lečenju slabovidosti.

5. Veliki broj pacijenata se javlja radi laserske korekcije u uzrastu posle 18. godine, bez obzira što sve vreme odrastanja nemaju dobru korekciju, naočarima ili sočivom. Njima je često, pogrešno objašnjeno, da moraju čekati na lasersku korekciju do navršene 18. godine života, ali im nije objašnjeno da će kasna korekcija i čekanje do 18 godina, ostaviti slabovidost kao trajnu posledicu.

Laser je samo sredstvo u korekciji dioptrije, a funkcija vida se neguje u ranom detinjstvu. Dakle, laser primenjen u predškolskom uzrastu će omogućiti detetu da ima jasnu, oštru sliku, jer će sa takvom slikom rasti, a laser primenjen nakon 18 godina će samo skinuti dioptriju, a slika će i dalje biti nejasna, odnosno onakva kakva je sa dotadašnjom korekcijom.

Samo pacijenti sa dobro korigovanom dioptrijom, mogu čekati do 18. godine, ili kasnije – kada žele laser. U svim ostalim slučajevima, laserska korekcija je terapeutska. Laserska korekcija jeste korekcija dioptrije, ali ne konstruiše vid koji moramo „izgraditi kod deteta od ranog detinjstva“.