Operativni zahvat na sočivu zove se FAKOEMULZIFIKACIJA.
Ultrazvučnu metodu smo uveli u zemlju davno, sa osnivanjem bolnice. To je bio jedini način da savremene stavove i metode učinimo dostupnim i našim ljudima u svojoj zemlji.
Danas je fakoemulzifikacija postigla vrhunac u tehnici izvođenja i ponudi najkvalitetnijih savitljivih sočiva koja se pri tome implantiraju, zahvaljujući Prof. dr Pavelu Rozsivalu koji je do maksimuma razvio mogućnosti ove hirurgije. Preko 30 godina iskustva, koji je dva puta od svojih kolega proglašen za najboljeg hirurga na svetu za operaciju katarakte!
Ovaj istaknuti virtuoz hirurgije proglašen je jednim od najzaslužnijih ljudi za razvoj oftalmologije u XX veku. Dao je smernice daljeg razvoja fakoemulzifikacije.
U XXI veku zahvaljujući njemu, fakoemulzifikacija se u SVETOM VIDU obavlja u svom najrazvijenijem nivou, primenom potpuno nove tehnologije u skladu sa tokovima savremene oftalmologije, pružajući maksimum kontrole i pouzdanosti.
Rezultat je veće zadovoljstvo pacijenata već prvog postoperativnog dana.
Fakoemulzifikacija kao minimalno invazivna procedura malog reza, bez šava, bezbolno, zapravo predstavlja refraktivnu hirurgiju, čime se rešava dioptrijski problem ljudi u presbiopnom dobu.
Odmah kada počne da smeta. Ovo je moguće postići samo ultrazvučnom operacijom – fakoemulzifikacijom. Ranom operacijom, bez čekanja sazrevanja, izbegavaju se brojne komplikacije i omogućuje brza postoperativna rehabilitacija vida, bez ostajanja u bolnici.
ČEKANJE DA KATARAKTA „SAZRI“ STVARA BROJNE KOMPLIKACIJE NA OKU!
Za odlaganje operacije katarakte „dok ne sazri“ ne postoji ni socioekonomsko, niti medicinsko opravdanje.
Time se pacijent samosvesno uvodi u stanje „privremenog slepila“, koje rađa depresiju i izolaciju, mogućnost čestih povreda i preloma.
Osim toga, bubrenje i raspadanje gustog, zamućenog sočiva koje traje dugo, može imati trajne posledice (uveitis, glaukom,…). Iza guste katarakte eventualne promene na očnom dnu, nastale u udruženim bolestima oka (diabetes, glaukom, makularna oštećenja,…) se ne mogu detaljno objektivno videti, pa ni blagovremeno delovati. Time vidna funkcija biva trajno oštećena.
Kad su deca i bebe u pitanju treba operisati što ranije, ukoliko je zamućenje na sočivu intenzivno ili centralno kako bi se detetu dala mogućnost da razvije vid.
Implantacija intraokularnog sočiva se podrazumava, sem u jasno definisanim stanjima, kada se to ostavlja za sekundarni akt.
Na ovaj način multifokalni implant „imitira“ izgubljenu akomodaciju.