Keratokonus oka je degenerativno oboljenje rožnjače koje se ispoljava pojavom dioptrije, najčešće cilindrične korekcije, odnosno astigmatizma u adolescentnom dobu, koji se vremenom pogoršava, pogotovo u tridesetim godinama.
U suštini, radi se o procesu razmekšanja rožnjače, koja tom prilikom menja zakrivljenost i oblik sa tipičnim „ispupčenjem“ u donjem delu. Lako se otkriva kornealnom topografijom i OCT dijagnostikom. Ukoliko se ne tretira na vreme, dovodi do definitivnog pogoršanja, slabljenja vida i neretko potrebe za transplantacijom rožnjače.
Danas, na sreću, postoji procedura kojom se oboljenje sanira i zaustavlja ili usporava tok.
Koliko keratokonus može da ošteti vid?
Rožnjača na mestu razmekšanja, pod uticajem normalnog očnog pritiska, postaje ispupčenija i zbog toga menja svoju zakrivljenost, odnosno menja se dioptrija i cilindar postaje veći, a takođe i kratkovidost. Vremenom dolazi do sve većeg tanjenja rožnjače i sledstvenog povećanja dioptrije, pogotovo astigmatizma. Tada vid sve više slabi i ne može se korigovati.
Ukoliko se ne preduzme lečenje bolest ulazi u terminalnu fazu sa velikim istanjenjem, zamućenjima rožnjače i pretećim „pucanjem“, kada se mora raditi transplantacija rožnjače.
Koji su rani simptomi i kako se keratokonus dijagnostikuje?
Trebalo bi da se to otkrije na oftalmološkom pregledu. Pacijent obično nema nikakve tegobe, često ima samo promene u vidu i potrebu za korekcijom.
Svaki oftalmološki pregled bi trebalo obavljati obavezno sa kornealnom topografijom i prednjim OCT snimkom (tomografija) rožnjače, sa pahimetrijskim merenjem i praćenjem debljine i kvaliteta rožnjače. Tako će se uočiti sve, eventualno klinički neprimećene nepravilnosti i sumnjiva stanja rožnjače – ukoliko pri tom pacijent navodi i alergijsku komponentu i često „trljanje očiju“, opasnost je veća.
U daljem toku, javlja se promena dioptrije i sočiva počinju da smetaju, čak i ispadaju. U ovim situacijama, bolja se korekcija postiže GP sočivima (tvrda, gas permeabilna sočiva) ili posebna Rose K2 i skleralna, ali to samo koriguje dioptriju i ne zaustavlja napredovanje oboljenja.
Pacijenti često navode da im pri fitovanju i prodaji sočiva, lekar nije objasnio o kakvoj vrsti oboljenja je reč, i da bi, da su to znali, ranije potražili stručnu pomoć umesto što su propustili brojne godine, do momenta kada je rožnjača potpuno stradala, i kada više nema mogućnosti za korekcijom.
Kako se leči keratokonus?
Rano otkrivanje keratokonusa ima neprocenjivu važnost za mlade ljude, zato što se blagovremenom primenom terapije bolest može zaustaviti i usporiti napredovanje.
Procedura kojom se to postiže zove se corneal cross linking, odnosno cross linking rožnjače i podrazumeva nehiruršku proceduru.
Suština je u pojačanju strukture rožnjače i njenom očvrsnuću, kako bi se proces zaustavio u ranom stadijumu i kada još uvek vid nije puno ugrožen i kada se nakon procedure može komforno korigovati i dioptrija. Procedura se radi kada rožnjača nije puno istanjena.
Međutim, čak i u stadijumima kada je pacijent na granici za transplantaciju, sa veoma velikim istanjenjima i već ožiljnim promenama na rožnjači, bez mogućnosti da koriguje vid ni na koji način, možemo, uz nešto modifikovanu proceduru spasiti rožnjaču i sprečiti potrebu za transplantacijom.
U tom terminalnom stadijumu, rožnjača koja je i pre intervencije već zamućena, ostaje zamućena, oporavak je duži. Cilj primene CXL-a u terminalnom stadijumu keratokonusa jeste spašavanje od potrebe za transplantacijom.
Cilj CXL preduzetog na vreme, u ranijem stadijumu oboljenja jeste nastavak komfora i zaustavljanje procesa razmekšanja rožnjače onda kada još uvek postoji dobar vid. Ne treba čekati, zato što se zna kako će bolest napredovati. Svakako se u vrlo ranoj fazi i može sačekati i pratiti na 6 meseci, ali ukoliko je jedno oko već stradalo, treba otpočeti bitku da drugo bude sanirano na vreme i da ne dođe do gubitka vida i na drugom oku.
Ukoliko pacijent stigne u jako odmaklom stadijumu sa već ispoljenim ulceroznim promenama, neugodnostima i bolovima u rožnjači, zamućenjima, transplantacija je neophodna.
Leave A Comment