Problem glaukoma je ozbiljan izazov u oftalmologiji. Nema većeg zadovoljstva nego kada lepotu i svet oko sebe možete da vidite punim pogledom i bistrog vida. Zato je borba protiv slepila i slabovidosti velika motivacija i izazov da kod svakog pacijenta postignemo maksimum kada je vid u pitanju.

Glaukom je od davnina poznat kao oboljenje vidnog živca, nešto što neprimetno i bez bola vodi ka slepilu. Povišen očni pritisak je najveći faktor rizika koji doprinosi oštećenju živca i jedino na njega možemo delovati kako bismo rešili problem glaukoma. Taj problem se standardno rešavao kapima, laserom u nekim situacijama, i hirurgijom kao poslednjom merom.

kapi glaukom sveti vid

Danas je drugačije. Klasična hirurška metoda, koja inače daje dobre rezultate, ne može da se primeni uvek i svuda, zbog čega je jedan veliki deo populacije godinama ostajao neoperisan. Specijalna bolnica “Sveti Vid” uvela je hirurgiju za problem glaukoma u novu epohu, primenom minimalno invazivne hirurgije (MIGS), ugradnjom minijaturnih implantata u oko, čime se postiže smanjenje očnog pritiska boljim i kontrolisanim oticanjem očne vodice.

Zahvaljujući tome, smanjuje se potreba za kapima koje, iako delotvorne, nisu bezazlene jer se tokom dugogodišnjeg korišćenja razvija alergijska reakcija ili iritacija usled inflamacije (zapaljenski efekat).

Primena novih selektivnih laserskih tretmana (SLT) smanjuje potrebu za kapima, čime čuva i štedi spoljašnje ovojnice oka, konjunktivu i skleru. U svetu je postalo uobičajeno da se ta procedura radi jednom ili dva puta godišnje, čime se oku daje šansa da se odmori, smanjuju se zapaljenski procesi i priprema teren za eventualnu operaciju glaukoma. Dobro očuvana konjunktiva obezbeđuje brži oporavak nakon operacije i manje inflamacije i bolji ishod hirurgije. I to minimalno invazivne hirurgije glaukoma (MIGS) koja se uz pomoć različitih vrsta implantata već godinama primenjuje u “Svetom Vidu”.

operacija glaukoma sveti vid

Problem je što je kod nas ova procedura nepoznata čak i kod onih koji bi morali da za nju znaju, pa se pacijenti godinama drže na terapiji sa četiri vrste kapi, sve dok oko ne bude uništeno u toj meri da se često ni operacijom ne može spasiti.