„Šetanje“ oka kod novorođenčeta obično plaši neiskusne roditelje. Šta uzrokuje tu pojavu?

U prvih šest meseci još uvek ne postoji formiran refleks koordinacije, tako da to blago „njihanje“ oka nije patološka pojava. 

Često anatomija lica i prošireni kožni nabor između nosa i ugla oka zbuni roditelje, mada se često radi o lažnom, pseudostrabizmu. Kada govorimo o pravom strabizmu, odnosno devijaciji položaja oka, fiksiranoj ili naizmeničnoj, uzroci su brojni. Može se raditi o strukturalnim anomalijama mišića pokretača oka ili anomalijama u njihovim pripojima, kao i anomalijama u inervaciji, što nastaje urođeno ili stečeno (težak porođaj ili neka oboljenja, tumori i sl…). Tu spadaju paralitički strabizmi i strabizmični sindromi (Duan, Moebius, Brown i dr…).

Uzroci nastanka strabizma mogu biti sve anatomske promene na oku, koje onemogućavaju razvoj vidne funkcije na jednom ili oba oka: katarakta, glaukom, zamućenja na rožnjači, slabost u razvoju mrežnjače, očnog živca, žute mrlje, tumori oka – retinoblastom. Oko sa ovim promenama nema mogućnost formiranja jasne slike, razvija slabovidost u odnosu na drugo i skreće u stranu. Tada svakako treba otkloniti primarni uzrok nastanka strabizma i potom sprovoditi okluzivne tretmane (zatvaranje boljeg oka po određenom režimu) i, operacijom strabizma, dovesti oči u paralelan položaj. 

Strabizam može nastati kao posledica funkcionalnog defekta, kada vid na jednom oku nije oštar zbog neadekvatne korekcije dioptrije. To se najčešće događa kod anizometropije, postojanja razlike u dioptriji na oba oka, što je nemoguće rešiti naočarima i sočivom u dečjem uzrastu. U ovim situacijama velike anizometropije, kao i visokih dioptrija, ili pogotovo kod dece sa specijalnim potrebama kod kojih postoji ovaj problem (Daun, autizam, cerebralna paraliza i sl…), jedina mogućnost je refraktivna hirurgija, odnosno laserska korekcija dioptrije i potom, eventualno, ako treba, i operacija strabizma. Dakle, kao što vidite, ovde je egzimer laser TERAPEUTSKO rešenje, primenjeno u predškolskom uzrastu. Ostavljanje problema za kasnije ostaviće u ovim situacijama trajnu slabovidost. Zabluda je da treba čekati sa laserskom korekcijom do 18. godine. Ima situacija normalno formiranog vida, koji se lepo koriguje naočarima ili kontaktnim sočivom, ujednačeno, gde možete, ako želite, čekati, a ima situacija gde je laser jedina terapeutska mogućnost, u predškolskom uzrastu. Ne treba mešati ove dve indikacije.