San miliona postaje stvarnost! Preciznost, predvidivost, sigurnost, kao i zadovoljstvo miliona operisanih pacijenata širom sveta.
Egzajmer laser svakako uživa najveću popularnost među refraktivnim procedurama i najmanje je invazivna metoda. Već decenijama je u primeni, kao sigurna procedura, u definisanim indikacijama. Predstavlja kompjuterski kontrolisanu primenu hladnog laserskog snopa – zapravo „letećih“ laserskih snopova, koji se velikom frekvencom smenjuju po željenoj zoni na rožnjači, prethodno unapred definisanoj, po zadatom modelu i fino je reoblikuju i „poliraju”. Tako laser menja prelomnu moć rožnjače u željenu, i koriguje dioptriju. Laser koji se primenjuje u Svetom Vidu, odlikovan je najvišim priznanjima u oftalmologiji u Evropi, kao najbolji po kvalitetu, preciznosti i sigurnosti.
Dioptrijski opseg koji se može korigovati laserom definisan je određenim parametrima koji se pregledom utvrđuju. Jedan od bitnih je debljina rožnjače i njena stabilnost. Primenjuje se u korekciji, do oko -13 D kratkovidosti i do oko plus 4 do 5 D dalekovidosti (sa astigmatizmom), uz uslov da je debljina rožnjača dovoljna i rožnjača zdrava. Kod tanjih rožnjača, dioptrijski opseg koji se „skida” je manji. Postoji limit, koji podrazumeva da rezidualna rožnjača (nakon lasera) ostane zdrava, što je bitan faktor sigurnosti za pacijenta, o čemu strogo vodimo računa.
PROFESIONALNI RAZLOZI I ŽIVOTNA OPREDELJENJA:
MOTIVACIJA PACIJENTA ZA KVALITETNIJOM KOREKCIJOM DIOPTRIJE
Pacijenti sa umerenim i visokim dioptrijama, ili velikim razlikama u dioptriji, posebno su motivisani za refraktivne procedure, zbog “teškog uklapanja u naočari ovih dioptrijskih vrednosti i različite, ili neralne slike koju imaju na oba oka.
Ovakva refraktivna mana čini ih “apsolutnim” zavisnicima od naočari, jer bez ovog pomagala nisu u mogućnosti da se snađu ni u poznatom prostoru.- ”Prvi pokret kada se probudim jeste opipavanje i traganje za naočarima, bez kojih se osećam izgubljeno” -, najčešće je izgovorena rečenica, kada dođu da traže pomoć.
Za ove ljude, laserska procedura, jeste potpuno nov i realan pogled na svet.
REALNA OČEKIVANJA
Pacijent mora imati realna očekivnja. Laser koriguje dioptriju, ali ne konstruiše vid. Ako postoji slabovidost, u odraslim godinama, kao posledica neadekvatne korekcije u detinjstvu, nije realno očekivati da će vidna oštrina biti 100 %, nakon lasera. Vid će biti bolji, slika oštrija, pacijent dobija na kvalitetu, više u odnosu na maksimalno korigovanu vidnu oštrinu standardnim pomagalima.
Upravo iz tog razloga se, kod dece, predškolskog uzrasta, u specijalnim indikacijama, kada preti slabovidost zbog nemogućnosti standardne korekcije, laserska korekcija primenjuje kao METODA IZBORA (egzajmer laser kod dece). Time se stvaraju optimalni uslovi za pravilan razvoj vidne funkcije.
Ukoliko se korekcija ostavi za period nakon 18-te ili 20-te godine, a u pitanju je dioptrija koja se ne može korigovati naočarima ili kontaktnim sočivom adekvatno, i dete ostavi nekorigovanim ili potkorigovanim, radi čekanja do 18 godina, ona tada neće više imati svrhe. Dioptrija će se korigovati laserom, ali se slabovidost neće popraviti. Slabovidost koja je „propuštena” u detinjstvu se u ovim godinama ne može popraviti.
UZRAST
Laserske procedure se mogu primeniti u bilo kom uzrastu, kod odraslih i kod dece. Uvek se bira metoda najboljeg izbora, za svakog pacijenta ponaosob, prema uzrastu, medicinskoj indikaciji, profesionalnoj opredeljenosti i životnim navikama. Kod starijih od 40-te godine, kada nestaje akomodacije, postoje posebni principi i mogućnosti refraktivne procedure, a laser je jedna od njih (videti poglavlje o presbiopiji).
Laserske korekcije dioptrije rade se već dugo i u ranom dečjem uzrastu, do 8-me godine, odnosno pre nego što se završi formiranje binokularnog vida. Laser se tu primenjuje u specijalnim medicinskim indikacijama, kao što je visoka dioptrija na oba ili na jednom oku, odnosno kod visoke razlike u dioptriji na oba oka, kao i kod dece sa specijalnim potrebama, kada nije moguće postići adekvatnu korekciju naočarima, ili sočivom zbog intolerancije ili odsustva efekta ovih pomagala, a detetu preti slabovidost. Tada je laserska korekcija jedino rešenje kojim će se stvorititi uslovi za razvoj vida.
Velika zabluda u domećem okruženju, na ovim prostorima, jeste pitanje stabilnosti dioptrije i odluka o laserskim procedurama. Laser samo koriguje postojeću dioptriju, a ne zaustavlja trend porasta dioptrije, ukoliko postoji. Nestabilna dioptrija NIJE prepreka za lasersku proceduru, nakon koje će se dobiti bolji vid i komfor, a eventualna promena se može, ako je potrebno, dokorigovati, kasnije.
Ukoliko se dioptrija, i nakon lasera promeni (nestabilne, visoke dioptrije, visoka hipermetropija, hormonski disbalans, metabolički disbalans), može se kasnije uraditi laser dokorekcija (enhancement). Savetujemo da se sačeka makar godinu dana, da se dioptrija koja je eventualno zaostala „ustali” i potom doda laserska procedura, ukoliko ima potrebe.
ZDRAVA ROŽNJAČA
Rožnjača mora biti zdrava. Dioptrijski opseg određen je kvalitetom i debljinom rožnjače, i veličinom zenice. Ovi parametri mogu postaviti granicu do koje možemo bezbedno ići u „skidanju dioptrije“.
Posebnim ispitivanjem rožnjače (kornealna topografija, corneal i ocular wave-front screening) otkrivaju se detalji rožnjače i definiše model koji treba oblikovati. Na ovaj način se otkrivaju i pacijenti sa keratokonusom, koji u stabilnom stadijumu sa još uvek očuvanom rožnjačom, mogu imati lasersku korekciju dioptrije, ali uz primenu jos jedne „protektivne” intervencije kojom se postiže „očvrsnuće” rožnjače i pojačava njena stabilnost, i smanjuje stepen progresije bolesti, a to je corneal cross-linking (CCL ili CXL).
Sem u svrhu korekcije dioptrije, egzajmer laser se uspešno koristi i u terapijske svrhe – PTK metoda (fototerapeutska keratektomija). Ova se metoda primenjuje u „poliranju rožnjače” kod otklanjanja površnih zamućenja, i ožiljaka rožnjače, radi dobijanja prozirne, glatke površine, kao i za olakšanje procesa epitelizacije kod recidivantnih („ponavljajućih“) erozija, ili bulozne keratopatije, čime se epitelizacija ubrzava, i otklanjaju subjektivne smetnje (iritacija i bol, fotofobija, pojačano lučenje suza). Kombinacijom refraktivnog i terapeutskog modaliteta lasera (PRK PTK) moguće je pored „izlečenja” rožnjače istovremeno korigovati i refraktivnu grešku – dioptriju.
Kompjuterski kontrolisana primena „hladnog“ laserskog snopa ima zadatak da remodelovanjem rožnjače promeni njenu prelomnu moć u željenu. To se može postići direktnim delovanjem laserskog snopa po površnim slojevima rožnjače (transpeitelijalna PRK metoda – fototerapeutska keratektomija) u trajanju od svega dve sekunde po dioptriji, čime se ciljano pravi zona „erozije” na rožnjači. Pre procedure se ukapavaju kapi, anestezik i antibiotik. Dok traje epitelizacija ove erodirane površine (oko 5 dana), pacijent nosi terapijsko meko kontaktno sočivo, s ciljem da zaštiti rožnjaču i umanji nelagodnost nastalu zbog ciljane „erozije“. Ova nelagodnost koja se obično oseti sutradan po intervenciji uobičajena je reakcija i uspešno se prevazilazi odgovarajućim kapima i tabletama. Ogleda se u pojačanoj osetljivosti na svetlo, liritaciji zbog suvog oka, što je neposredni efekat laserske intervencije. Pacijent doživljava kao grebanje ili osećaj stranog tela u oku. Nosioci kontaktnog sočiva su manje senzitivni na ove propratne momente, koji traju dan-dva, i ne primete ove neugodnosti, zbog adaptacije na kontaktno sočivo. Efekat je prolazan i tretira se kapima. Odmah nakon intervencije pacijenti uočavaju dramatično poboljšanje vida, uprkos prolaznom zamućenju koje traje nekoliko dana. Isti dan idu kući i javljaju se na zakazane kontrole. Terapija – kapima. Povratak na posao – za nedelju do deset dana.
Drugi modalitet je LASIK, (laser assisted in-situ keratomileusis), koji podrazumeva kombinaciju mikrohirurške i laserske procedure, naime mikrokeratomom (posebnim instrumentom) postiže se odizanje flapa epitela (u vidu poklopca), a u dubljim slojevima strome se primenjuje laserski tretman. Nakon toga se flap epitela vrati na mesto. Ovo je invazivnija metoda. Period zarastanja rožnjače traje duže nego kod PRK, zapravo nestabilnost flapa epitela moze trajati i par meseci, mada je subjektivna nelagodnost koja se ovde javlja svedena svega na nekoliko sati od intervencije. Ipak, ovde se savetuje oprez i prekid sa sportskim aktivnostima i dva meseca nakon lasika, zbog opasnosti od komplikacija flapa. Zato je izborna metoda za sportiste svakako transepitelialna PRK, ili Lasek.(superficijalna ablacija).
LASEK (laser assisted subepithelial keratomileusis) je kao i PRK, varijanta superficijalne laserske ablacije rožnjače, ima odličnu subjektivnu podnošljivost, a nije invazivna metoda kao LASIK. Posebno je pogodna kod dece. Epi lasik, modalitet laserskih intervencija gde se flap epitela odiže specijalnim epikeratomom, sa nešto tanjom dubinom zasecanja od Lasika (modalitet Lasika). Flap epitela se takođe može zasecati drugim tipom lasera, femtolaser.
U svim slučajevima laserske korekcije se rade u anesteziji kapima, sem kod dece, gde se primenjuje opšta anestezija. U Svetom Vidu se pridržavamo superficijalnih laserskih tehnika, PRK i LASEK, bez opasnosti od bilo kakvog rizika za pacijente. Pre intervencije prethodi sveobuhvatna priprema, koja jasno definiše problem koji treba rešiti, kvalitet, zaktivljenost rožnjače i isključuje rizike.
Pre laserske korekcije nosiocima kontaktnog sočiva se preporučuje prekid u nošenju u trajanju od nedelju do deset kod mekih i oko 4 nedelje kod GP kontaktnog sočiva, da bi se rožnjača „rekonfigurisala“. Za one koji nose GP, pravilo je mesec dana pauze po deceniji nošenja. Uostalom, na reljefnom prikazu rožnjače – kornealnoj topografiji, vidi se „otisak“ kontaktnog sočiva na rožnjači, i procenjujemo momenat pogodan za primenu laserske procedure.