Brojna oboljenja, povrede, distrofije i degeneracije rožnjače ostavljali su mnoge ljudi nesrećnim zbog nemogućnosti da nađu rešenje u zemlji. Kod nekih promena, transplantacija je odmah bila neminovnost, a u nekim slučajevima, kao kod keratokonusa, transplantacija rožnjače se može izbeći. 

Keratokonus je degenerativno, progresivno oboljenje rožnjače, koje se ispoljava kao slabljenje i tanjenje njene strukture, što vodi ka protruziji (ispupčenju-konusu) i iregularnom astigmatizmu. Ovaj problem pogađa ljude između 20 i 30 godina i što je čovek mlađi oboljenje je progresivnije i opasnije, jer topljenje rožnjače dovodi do gubitka jasnoće vida i nemogućnosti korigovanja kontaktnim sočivom, koje često ispada zbog nepravilne i veoma zakrivljene rožnjače. 

 

Kada se rožnjača istanji, ona puca i stvaraju se ožiljci. U ovom terminalnom stadijumu transplantacija je jedino moguće rešenje. I to ne lamelarna, već kompletna transplantacija. Ali, zašto odmah transplantacija, kada je u svetu već 20 godina u primeni procedura ,,Cross linking”(CXL) – neoperativna procedura koja daje mogućnost da se kod mladih ljudi zaustavi propadanje rožnjače, da ona ojača, postane čvršća, otpornija.

Ova procedura se radi u bolnici “Sveti Vid” skoro 20 godina, čime se izbegla potreba za transplantacijom rožnjače, ukoliko se pacijent javi na vreme, dok rožnjača još uvek ima dovoljnu debljinu. Nažalost, i danas je dosta onih koji dođu u poodmaklom stadijumu keratokonusa, nakon dugogodišnjeg nošenja GP kontaktnih sočiva, kojima oftalmolozi nisu skrenuli pažnju i na vreme ih uputili na Cross linking (CXL) zbog čega je kod njih transplantacija neminovna. 

U ovom oboljenju se radi transplantacija cele rožnjače (PKP-perforativna transplantacija). Procedura nije jednostavna, radi se u lokalnoj ili opštoj anesteziji, pacijent odmah posle intervencije ide kući. Oporavak je dug, oko godinu do godinu i po dana, posle čega se skidaju konci. I tu su se, međutim, poslednjih desetak godina stvari drastično promenile, posebno zbog toga što je pored zamene cele rožnjače (PKP) moguće uraditi zamenu samo onog sloja koji je oštećen, zavisno od tipa i stepena oštećenja (lamelarna, endotelijalna).

Stoga se danas kod Fuksove endotelijalne degeneracije ili bulozne keratopatije ne radi kompletna transplantacija (perforativna), već parcijalna ili lamelarna keratoplastika kao manje invazivna procedura, sa manjim rizikom od odbacivanja i bržim oporavkom. Endotelijalna keratoplastika (DMEK) podrazumeva zamenu samo jednog tananog sloja rožnjače koji je propao, što je i najčešći slučaj. 

To se danas radi kroz minimalni otvor kroz koji se odvaja oštećeni sloj od ostatka rožnjače i zamenjuje novim, a pacijent već nekoliko dana posle procedure počne da oseća da rožnjača bolje funkcioniše i da mu je vid bistriji. 

To znači da se lamela endotela implantiranog umesto oštećenog sloja primila i počela da funkcioniše. Trauma je manja, kao i rizik od odbacivanja. Pacijenti se za otprilike nedelju dana vraćaju poslu i svakodnevnim aktivnostima. Često se rade kombinovane procedure sa operacijom katarakte u istom aktu.

U Specijalnoj bolnici ,,Sveti Vid” ovu vrstu hirurgije rade iskusni evropski hirurzi, lideri u ovoj oblasti.