Specijalni deo mrežnjače, zadužen za centralni vid i razlikovanje detalja, je MAKULA ili žuta mrlja. Ona obiluje fotoreceptorima – ćelijama koje primaju vizuelnu draž i prenose je nervnim elementima. Gust raspored receptora u makuli omogućava oštrinu vida, zapažanje detalja i raspoznavanje likova, čitanje, pisanje, prepoznavanje boja…

Oštećenja u makuli dovode do promena vezanih za centralni vid, a manifestuju se sledećim simptomima: slabijom kontrastnom osetljivošću, otežanim čitanjem u uslovima slabije osvetljenosti, pojavom zamućenja centralnog vida (koje ne može da se izoštri ni uz pomoć naočara), krivljenjem slike, pojavom tamne mrlje – fiksirane u centru vidnog polja…

Degeneracija makule (MD)

Degeneracija žute mrlje jedan je od gorućih problema u oftalmologiji modernog doba. Javlja se u više oblika, ali je najčešća forma vezana za populaciju koja stari, pa nosi naziv senilna makularna degeneracija (ARMD). Propadanje žute mrlje viđa se i u urođenim degenerativnim progresivnim oboljenjima (juvenilna makularna degeneracija), kod visoke kratkovidosti, u nekim sistemskim i infektivnim oboljenjima.

Preventivno delovanje

Rano prepoznavanje problema i blagovremena primena terapije redukuju rizik od fulminantnog, nepovratnog gubitka centralnog vida. Prilikom operacije katarakte, pogotovo ako kod pacijenta istovremeno postoji i oštećenje makule, danas se sve više savetuje ugradnja posebnih, savitljivih intraokularnih sočiva sa integrisanim filterom, koji apsorbuje i blokira prodor UV i plave svetlosti. Time deluje protektivno na makulu (takozvana žuta ili natural intraokularna sočiva). To je jedan od vidova preventivnog delovanja.

Blagovremena dijagnostika

Diferencijalna dijagnoza tipova oboljenja makule postavlja se kliničkim pregledom, snimanjem očnog dna i angiografijom – snimanjem krvnih sudova očnog dna (fundusa) kontrastnim sredstvom. Na ovaj način se lako diferenciraju dva osnovna oblika vlažne forme makularne degeneracije – okultna i klasična, čije se terapijske mogućnosti i prognoza razlikuju.

Hirurgija makule

Hirurški pristup, koji se poslednjih godina primenjuje, jeste takozvana translokacija ili „premeštanje“ makule, gde se cela mrežnjača rotira tako da makula „pada“ na zdravu podlogu, odnosno zdrav RPE (retinalni pigmentni epitel). Ovo je kompleksna intervencija koja se izvodi u specijalnoj bolnici Sveti Vid. Primenjuje se samo u ograničenom broju slučajeva: kod masivnog krvarenja ispod makule i slučajeva sa CNV, koji ne reaguju na lekove (anti-VEGF). Rutinska hirurgija koja se ovde izvodi je hirurgija „pukotine“ u žutoj mrlji (macular hole), kao i hirurgija „nabora“ u makuli (macular pucker).