Šta je to refraktivna hirurgija?
Refraktivna hirurgija obuhvata niz postupaka – hirurških i laserskih, kojima se koriguje refraktivna greška – dioptrija – kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam. Time se uklanja zavisnost od konvencionalnih pomagala, kakvo je kontaktno sočivo i naočare. Kod dece se refraktivna hirurgija primenjuje u specijalnim indikacijama, u periodu najintenzivnijeg razvoja vida, dakle rano, pre polaska u školu ukoliko je nemoguće rešiti dioptrijski problem naočarima ili kontaktnim sočivom, a detetu preti slabovidost. Kod odraslih, radi komfora u životu i otklanjanja ZAVISNOSTI od naočari i kontaktnog sočiva i eliminacije irtitacija koje oni stvaraju. Ove metode su već dugo u primeni u oftalmologiji, u svetu, a kod nas, od osnivanja SVETOG VIDA.
Mogućnosti refraktivne hirurgije danas su ogromne, od malih do velikih dioptrija uključujući i astigmatizam, uz izbor adekvatne metode. Bitno je dobro poznavanje ove problematike, pravilan odabir metode ili kombinacije metoda, za svakog pacijenta ponaosob, adekvatna oprema za izvođenje, i naravno, najbitnije, veština i iskustvo hirurga koji izvodi refraktivnu proceduru. Hirurzi početnici, ma kako im primamljivo izgledala ova oblast, mogu dovesti do kompromitovanja ovih postupaka, inače standardnih u zvaničnoj, savremenoj oftalmologiji.
Cilj refraktivne procedure
Cilj refraktivne hirurgije je: bez kontaktnog sočiva ili naočara postići komfornu, funkcionalnu oštrinu vida i tako prekinuti zavisnost od konvencionalnog pomagala. Kod dece je cilj stvoriti uslove, za što bolji razvoj vidne funkcije i binokularnog vida najboljom korekcijom, na vreme, i u odredjenim indikacijama, kada bi zbog neadekvatne korekcije detetu pretila slabovidost.
Šta je to što ljude podstiče na razmišljanje o potrebi ovakve korekcije dioptrije?
Nekomfor koje daje konvencionalno pomagalo, naročito je izražen u nekim profesijama, ili svakodnevnici običnog čoveka. Veliki broj mladih ljudi ima otpor prema konvencionalnim pomagalima, što neretko uzima i veće razmere, vodeći ka problemima u komunikaciji i zatvaranju u sebe. Otuda motivacija da se problem reši na drugi način. Drugu grupu čine pacijenti koji i pored želje, ne mogu korigovati svoju refraktivnu grešku naočarima, ili ne podnose kontaktno sočivo. Veoma bitan razlog jeste i – ekonomski. Refraktivna hirurgija se uradi jednom u životu, a kontaktno sočivo je doživotna zavisnost.
Koliko je refraktivna hirurgija prisutna u svesti naših ljudi?
Sve više, ali još uvek ne dovoljno, na žalost…Mada već dugo postoji u savremenoj oftalmologiji kao posebna, subspecijalistička grana, budući da još uvek nije obuhvaćena programom nastave na našem Univerzitetu, to je shvatljivo da će u domaćim oftalmološkim krugovima svakako još neko vreme postojati konfuzija vezana za problematiku koju nosi nova grana oftalmologije. Nevolja je što se takva konfuzija prenosi i na mlade naraštaje, buduće oslonce domaće oftalmologije,i dalje lančano na pacijente koji traže pomoć.
Kakav je kontakt sa pacijentom posle intervencije?
Kontinuirano praćenje i kontakt sa pacijentom pre i posle intervencije je realna činjenica i sigurnost za pacijenta. Na jednom mestu, u svojoj zemlji može se dobiti odgovor na sva pitanja i detaljna objašnjenja o svom problemu i mogućnostima za rešenje. Na osnovu razgovora i iscrpnih pregleda pronalazi se upravo metoda izbora, koja će biti najbolje i najbezbednije rešenje. Ovde se ne radi o počecima refraktivne hirurgije, već o metodama zvanično priznatim i potvrđenim kroz dugogodišnju primenu i pozitivne rezultate u svetu. Biće potrebno vreme da se prihvati činjenica da je ono što je do juče bilo nedokučivo i daleko izvan granica ove zemlje, sada vrlo blizu, realizovano upravo ovde u Specijalnoj bolnici SVETI VID. Sakrivanje činjenice da je to tako negativno se odražava po pacijenta i društvo u celini, vukući ga unatrag svesno, birajući namerno put ka održanju zaostalih, davno prevaziđenih metoda i shvatanja.