Strabizam – razrokost kod beba se često javlja u prvih šest meseci njihovog života. Još uvek ne postoji formiran refleks koordinacije, pa se blago „njihanje“ oka ne smatra patološkom pojavom u tom periodu. Roditelje često zbuni anatomija lica i prošireni kožni nabor između nosa i ugla oka, iako se često radi o pseudostrabizmu.

Kada govorimo o pravom strabizmu, odnosno devijaciji položaja oka, fiksiranoj ili naizmeničnoj, uzroci su brojni. 

Moze se raditi o:

  • Strukturalnim anomalijama mišića pokretača oka ili anomalijama u njihovim pripojima
  • Anomalijama u inervaciji, što nastaje urođeno ili stečeno (težak porođaj ili neka oboljenja, tumori i slično. Tu spadaju paralitički strabizmi i strabismični sindromi ( Duan, Moebius, Brown i dr).

 

Šta mogu biti uzroci strabizma kod beba?

Uzroci nastanka strabizma mogu biti sve anatomske promene na oku, koje onemogućavaju razvoj vidne funkcije na jednom ili oba oka: 

  • katarakta 
  • glaukom 
  • zamućenja na rožnjači
  • slabost u razvoju mrežnjače očnog živca
  • žute mrlje
  • tumori oka – retinoblastom

Oko sa ovim promenama nema mogućnost formiranja jasne slike, razvija slabovidost u odnosu na drugo i skrece u stranu. Tada svakako treba otkloniti primarni uzrok nastanka strabizma i potom sprovoditi okluzivne tretmane, zatvaranje boljeg oka po određenom režimu i operacijom strabizma dovesti oči u paralelan položaj.

Strabizam ili razrokost kod beba može nastati kao posledica funkcionog defekta, kada vid na jednom oku nije oštar zbog neadekvatne korekcije dioptrije. To se najčešće događa kod anizometropije, postojanja razlike u dioptriji na oba oka, što je nemoguće rešiti naočarima i sočivom u dečjem uzrastu. U ovim situacijama velike anizometropije, kao i visokih dioptrija, ili pogotovo kod dece sa specijalnim potrebama kod kojih postoji ovaj problem ( Daun, autizam, cerebralna paraliza i sl.), jedina mogućnost je refraktivna hirurgija, odnosno laserska korekcija dioptrije i potom, eventualno, ako treba i operacija strabizma.

pre i posle uspešne operacije strabizma kod beba

Dakle, kao što vidite, ovde je egzajmer laser TERAPEUTSKO rešenje, primenjeno u predškolskom uzrastu. Ostavljanje problema za kasnije, ostaviće u ovim situacijama trajnu slabovidost. Zabluda je da treba čekati sa laserskom korekcijom do 18. Godine. Ima situacija normalno formiranog vida, koji se lepo koriguje naočarima ili kontaktnim sočivom, ujednačeno, gde možete, ako želite, čekati, a ima situacija gde je laser jedina terapeutska mogućnost, u pretškolskom uzrastu. Ne traba mešati ove dve indikacije.

Kada se oko bebe stabilizuje?

Pod uslovom da je intrauterini razvoj protekao uredno i porođaj bio neometan, vid se razvija postepeno. Prvi meseci života važni su za sazrevanje svih očnih struktura,  i mrežnjače kao nervnog elementa oka. Čepići i štapići rastu, sazrevaju, uspostavljaju se nervni putevi koji sazrevaju tokom prve dve godine zivota. Razvoj vida ide u početku monokularno, a od trećeg meseca života beba počinje da “uči” da gleda binokularno, i ova se funkcija nastavlja do 6. godine života.

Očni pokreti novorođenčadi nisu koordinisani do oko 6 meseci života. To treba da se razvije kao uslovni refleks počev od 6. meseca života do druge godine. Ovaj period rasta nazivamo periodom plastičnosti, kada postoji velika mogućnost razvijanja i formiranja.

Od druge do pete godine, smanjuju se ove mogućnosti oblikovanja vida i nakon 8. godine refleksi su učvršćeni i vidna oštrina formirana. Bilo koja prepreka ovakvom razvoju  vida, anatomska ili funkcijska, pogotovo ispoljena u periodu plastičnosti, dovešće do poremećaja i zaostajanja u razvoju oštrine vida, odnosno do slabovidosti, koja se neće ispraviti nakon 8. godine života.

Istraživanja međutim, pokazuju da razvoj vida kod dece može trajati do 10-12 godine, ali sa manjim mogućnostima u dobitku na vidnoj funkciji, nego u prvih par godina života.

Otuda naša nastojanja da maksimum snage usmerimo baš na decu ranog uzrasta, kako bi time smanjili “svesnu produkciju” slabovide i slepe populacije.

Današnje mogućnosti pedijatrijske oftalmologije su takve da 80% oštećenja vida kod dece možemo ispraviti upravo u najranijem uzrastu. Svakako da je polazak u školu katastrofalno zakasneo momanat za prvi susret sa oftalmologom.

Kada je pravo vreme za prvi pregled vida kod beba?

Prvi pregled bebinog vida najbolje je uraditi već na rođenju, jednostavno, oftalmoskopom, da se otkriju manifestne promene, odnosno anatomske i strukturne anomalije oka. Potom se postupa prema nalazu. Redovna kontrola se radi već nakon druge godine, kada pratimo razvoj vida deteta.

Na čelu odeljenja dečje oftalmologije i stalni član tima specijalne bolnice ,,Sveti Vid” je svetski poznati dečji oftalmohirurg prof. dr Rudolf Autrata, koji je za svoje delo dobio prestižne nagrade i zahvalnost visokih svetskih autoriteta za razvoj dečje oftalmologije.