Gespeichert von wollson am Mi., 13.02.2019 - 14:45

ŠEĆERNA BOLEST

predstavlja metabolički problem u čijoj je osnovi nemogućnost ili smanjena mogućnost ćelije da iskoristi glukozu iz krvi, zbog potpunog prestanka ili smanjenog lučenja insulina od strane pankreasa. Usled toga postoji višak šećera u krvi i manjak u ćeliji gde je neophodan. Tako nastaje mozaik promena u organizmu: na krvnim sudovima, srcu, bubregu, mozgu i nervnom tkivu, oku. Promene na oku su karakteristične i lako uočljive – pregledom očnog dna. Često upravo oftalmolog prvi i posumnja na šećernu bolest, onda kada klinička slika još uvek nije jasno ispoljena.

Specifični biohemijski procesi nastali u situaciji povišenog nivoa šećera u krvi dovode vremenom do promene generalno na svim krvnim sudovima organizma, čime se menja njihov kvalitet i propustljivost. Usled slabe ishrane tkiva – ishemije, stvaraju se novi, nefunkcionalni krvni sudovi koji lako pucaju. Stimulus za nastanak ovih krvnih sudova daju tzv. faktori rasta, nastali upravo na ishemičnim mestima. Sva ova dešavanja pacijent doživljava kao progresivno slabljenje vida usled otoka u makuli (žutoj mrlji), pojavi katarakte, krvarenja na očnom dnu, i stvaranja fibrovaskularnih membrana koje povlače mrežnjaču (trakcija) i prete da je potpuno odvoje (proliferativna vitreoretinopatija i ablacija).

LEČENJE

Oftalmološki tretman ovakvih promena podrazumeva blagovremenu primenu aVEGF, lekova protiv angiogeneze, koji se daju u vidu intravitrealne injekcije, a imaju efekat u smanjenju stvaranja neovaskularizacije (novih nefunkcionalnih krvnih sudova) i smanjenju otoka i krvarenja u makuli. Efekat je brz, pa pacijent oseća da mu se „razmaglilo“. Medjutim, biohemijski proces koji je pokrenut lošom regulacijom šećerne bolesti se ne zaustavlja time, pa je neophodno da pacijent koriguje režim ishrane i fizičke aktivnosti, i drži se saveta endokrinologa.

Primena Laserfotokoagulacije još uvek ima nezamenljivo mesto u ambulantnom tretmanu preproliferativne faze diabetične retinopatije, čime se isključuju zone koje produkuju nove faktore stimulacije za stvaranje novih krvnih sudova, kako bi se taj ciklus zaustavio. Za razliku od primene aVEGF-a, koji ima ispoljen centralni efekat, u zoni makule, LFC se primenjuje po periferiji mrežnjače i oko makule, ostavlja trajni „termalni“ ožiljak, pa se oseti prolazno „zamagljenje“ vida. Sve ove adekvatno primenjene mere odlažu momenat vitreortinalne hirurgije.

Kod intenzivnih zamućenja i trakcija, neophodna je vitreoretinalna hirurgija, koja će odstraniti zamućeno staklasto telo pre nego nastane ablacija mrežnjače.

Blagovremena, adekvatno preduzeta vitreoretinalna hirurgija (hirurgija staklastog tela i mrežnjače), još bolje uz prethodnu pripremu laserfotokoagulacijom, spašava funkcionalni vid. Vitreoretinalna hirurgija se ovde u SVETOM VIDU obavlja poput vodećih centara u svetu, u saradnji sa evropskim univerzitetima.