Lečenje ablacije mrežnjače

Lečenje ablacije mrežnjače može se javiti kod osoba svih uzrasta, gde je prisutna ruptura i ablacija mrežnjače nastale obično usled povreda, kod visoke kratkovidosti, zapaljenjskih oboljenja oka, diabetesa, ili spontano, kod predisponiranih… Jako je važno da se kod pojave prvih simptoma ablacije mrežnjače osoba što pre javi oftalmologu kako bi se problem rešio bez trajnog oštećenja vida.

Nažalost, mnoge osobe ne shvataju ozbiljno novonastali problem sa vidom jer misle da će nestati sam od sebe. Istina je da se problem svakim danom produbljuje i ne postoji mogućnost da se spontano reši. Zato je jako bitna informisanost o rizicima još pre same pojave ablacije mrežnjače.

Ruptura mrežnjače predstavlja nastanak jedne ili više pukotina na mrežnjači, što često prethodi ablaciji retine. Najčešće nastaje u procesu odvajanja staklastog tela (vitreusa) od mrežnjače, za koju je vezano. Ovi momenti se subjektivno doživljavaju kao „iznenadni bljeskovi, munje ili svetlaci“. Proces odvajanja staklastog tela se može završiti bez problema, ali u nekim slučajevima gde postoji jak pripoj za mrežnjaču, ona može pući. Tako nastaju rupture.

Obično, opasnost postoji kod kratkovidih osoba, čak i kod manjih dioptrija, mada nije pravilo. Momenti koji mogu da provociraju trakciju su nagli pokreti, trzaji, udarci glavom, udarci u oko, skakanje, čak i nagli pokreti očne jabučice. Promena u strukturi vitreusa, obično nastaje sa godinama, a mogu je ubrzati razni fizički faktori poput visoke spoljne temperature.

Kada se pojave „svetlaci“, obavezan je pregled oftalmologa kako bi se na vreme uočila preteća ili nastala ruptura. Tada se jednostavno, ambulantno, primeni laser „baraža“ oko rupture i time spreči nastanak ablacije. Ukoliko je ruptura „džinovska“, neophodna je hitna operacija.

Međutim, pucanje mrežnjače je samo jedan od mehanizama nastanka ablacije mrežnjače. Kod raznih oboljenja oka, kao primer dijabetes, postoje promene i zamućenja u staklastom telu (proliferacije), koje mehanizmom trakcije (povlačenja) dovode do ablacije mrežnjače. Ova stanja ne nastaju naglo, ali se svakako operativni zahvat (vitrektomija) savetuju pre nego što nastane ablacija mrežnjače.

Ablacija mrežnjače nastaje kada se razdvoji deo retine sa veoma važnim ćelijama – fotoreceptorima od njene podloge. Tom prilikom se  nakuplja tečnost u prostoru koji tako nastane, a vid može biti trajno narušen jer dolazi do odumiranja ćelija zaduženih za vid (fotoreceptora).

Tečnost (želatinozna masa) iz staklastog tela se provlači kroz rupturu i ostaje iza mrežnjače, te na taj način brzo proširuje ablaciju. Mrežnjača „trpi“ jer prestaje da bude u dovojnoj meri snadbevena krvlju i kiseonikom. Ablacija retine može nastati i zbog prisustva membrana na retini kao komplikacija dijabetesa ili usled izlivanja tečnosti ispod retine zbog postojanja tumora ili upale oka.

Ukoliko se lečenje ablacije mrežnjače odlaže, ona može da zahvati i žutu mrlju, što dovodi do pogoršanja centralnog vida. Žuta mrlja je veoma osetljiva i ako dođe do njenog oštećenja, nije moguće povratiti oštrinu vida u celosti. Kada se uoče simptomi koji ukazuju na ablaciju retine osoba treba da nastoji da miruje i leži na leđima, sve do hirurške intervencije.

Pacijenti koji su doživeli ablaciju retine opisuju je kao bljeskove i munje u vidnom polju, zatim kao „zavesu“ u delu vidnog polja. U nekim slučajevima javlja se i efekat koji podseća na rojeve mušica pred očima. Prilikom pucanja retine može doći i do krvarenja, jer pucanje manjih krvnih sudova može da bude prateća pojava.

Tada, obično, obolela osoba ima značajno zamućen vid. Osobe koje imaju veliku kratkovidost treba da redovno posećuju oftalmologa, da bi im se širenjem zenica pregledalo očno dno i videle eventualne promene.

Ablacija mrežnjače se leči isključivo operacijom. Postoji izbor između klasične metode saniranja pukotina na retini i vitrektomije. Klasična metoda se češće upotrebljava kod mlađih osoba i manje izraženih ablacija mrežnjače.

Klasična metoda podrazumeva  operaciju „spolja“, dakle ne intraokularno (serklaž – plomba), sa ciljem da se na mestu odvojene mrežnjače napravi „kontakt“ sa njenom osnovom.

Vitrektomija podrazumeva operaciju „iznutra“ – intraokularno, čime se odstranjuje staklasto telo, a prostor vitreusa ispuni nekom vrstom tamponade (fiziološka tečnost, gas ili silikonsko ulje). Endo laser (laser za intraokularnu primenu) obezbeđuje mrežnjaču na mestu ruptura, ili se kod dijabeta, na primer radi u širem obimu, zavisno od stanja na očnom dnu.

Vitrektomija se primenjuje kod ablacija mrežnjače, koje su nastale usled povreda, kod krvarenja u oku, kod prisustva membrana, dijabetesa i kod visoke kratkovidosti, kao i kod ablacija koje duže traju, gde se već formira „ožiljak“.

Specijalna bolnica Sveti Vid je na ove prostore uvela savremenu vitreoretinalnu hirurgiju. Za zemlju je ovo bilo od izvanrednog značaja, zato što je omogućeno velikom broju pacijenata sa „pretećim slepilom“ da sačuvaju svoj vid.

Ovde je davnih godina sa osnivanjem bolnice, počela da se radi kombinovana vitreoretinalna hirurgija i operacija katarakte u jednom aktu. Za pacijente sa dijabetom, to ne samo da je bilo od izuzetnog komfora, već je značilo i  manje komplikacija kojima su bili izloženi u periodu čekanja na drugu – odvojenu operaciju, zato što se sve rešavalo u istom aktu.

Pored toga, vitreoretinalna i makularna hirurgija je u ovoj ustanovi doživela neverovatan zamah u duhu razvoja ove vrste hirurgije u svetu, primenom hirurgije minimalnog reza, što za pacijenta predstavlja veliki komfor. Velikim delom se hirurgija radi u lokalnoj anesteziji, bez potrebe za ostajanje u bolnici.

U timu su vrhunski svetski vitreoretinalni hirurzi, izvanredan tim sa ogromnim  iskustvom i najsavremenija oprema. Ovde se nalaze rešenja za različite slučajeve ablacija mrežnjače, kao i probleme žute mrlje (macular hole).