Šta je keratokonus? To je degenerativno oboljenje rožnjače, koje se najčešće ispoljava pojavom cilindrične korekcije (astigmatizma), u adolescentnom dobu, a sa vremenom dolazi do pogoršanja stanja. Predstavlja proces razmekšanja rožnjače, koja usled toga menja zakrivljenost i oblik, sa tipičnim ”ispupčenjem” u donjem delu. Otkriva se na oftalmološkom pregledu, uz kornealnu topografiju i OCT dijagnostiku.

Ukoliko se ne tretira na vreme, dovodi do definitivnog pogoršanja, slabljenja vida i neretko potrebe za transplantacijom rožnjače. Srećom postoji procedura kojom se zaustavlja ili usporava tok bolesti.

Šta je keratokonus i da li je u porastu kod nas i u svetu u poslednjih nekoliko godina?

Samo prividno je tako, zato što se sada više i bolje otkriva. Poslednjih decenija, možda nešto više od tri i po decenije unazad, se keratokonus lakše otkriva zahvaljujući mogućnostima bolje dijagnostike. Sa uvođenjem laserskih korekcija dioptrije, nametnula se potreba za ozbiljnijim screening-om rožnjače, odnosno detaljnijim dijagnostičkim procedurama, kako bi se ovi pacijenti isključili iz plana za lasersku proceduru.

Od tada, pa nažalost i tokom poslednjih godina, otkrivamo mlade ljude, koji nikada pre nisu dobili informaciju da imaju keratokonus, bez obzira na to što se redovno javljaju radi određivanja naočari ili kontaktnog sočiva. Ovo se odnosi na neodmakle slučajeve, koji su klinički bili “neprimetni”, ali se na snimku rožnjače i te kako uočava alarm!

 

Pored genetike, koji su još mogući uzročnici za nastanak ovog oboljenja?

Da li možda na pojavu i progresiju utiče i korišćenje kompjutera, dugotrajno gledanje u televizor ili ekran mobilnih telefona? Pored genetske predispozicije, primećeno je da takozvana ”atopijska” konstitucija, odnosno sklonost ka alergijama, pogotovo alergijskog konjunktivita, sa čestim ”trljanjem i češanjem očiju”, predstavlja faktor rizika koji može dovesti do razmekšanja rožnjače, odnosno keratokonusa, ili pogoršati postojeći.

Zato te loše navike treba iskoreniti. Lasik procedure sa remećenjem arhitektonike rožnjače, kod ranije neotkrivenih slučajeva, jesu risk faktor. Kompjuter, TV i sl. nemaju nikakvog udela u tome.

Da li pojava astigmatizma kasnije uzrokuje i keratokonus?

Ne. Astigmatizam nije razlog keratokonusu, to je samo jedna od refraktivnih mana oka, ali se zato keratokonus počne ispoljavati kao astigmatizam. Kasna pojava cilindrične korekcije, odnosno astigmatizma, može biti alarm koji zahteva detaljnu dijagnostiku.

 

Koji su vidovi lečenja oboljenja keratokonus?

Cross linking rožnjače podrazumeva nehiruršku proceduru i cilj CXL-a preduzetog na vreme, u ranijem stadijumu oboljenja jeste nastavak komfora i zaustavljanje procesa razmekšanja rožnjače onda kada još uvek postoji dobar vid.

Suština je u ojačanju strukture rožnjače i njenom očvrsnuću, kako bi se proces zaustavio u ranom stadijumu i, kada još uvek vid nije puno ugrožen, i kada se nakon procedure može komforno korigovati i dioptrija. Procedura se radi kada rožnjača nije puno istanjena, mada i u stadijumima kada je pacijent na granici za transplantaciju, sa veoma velikim istanjenjima i već ožiljnim promenama na rožnjači, bez mogućnosti da koriguje vid ni na koji način, možemo, uz nešto modifikovanu proceduru spasiti rožnjaču, i sprečiti potrebu za transplantacijom.

U tom terminalnom stadijumu, rožnjača koja je i pre intervencije već zamućena, ostaje zamućena, oporavak je duži. Cilj primene CXL-a u terminalnom stadijumu keratokonusa jeste spasavanje od potrebe za transplantacijom. Ne treba čekati, zato što se zna kako će bolest napredovati. Svakako se u vrlo ranoj fazi i može sačekati i pratiti na 6 meseci, ali ukoliko je jedno oko već stradalo, treba otpočeti bitku da drugo bude sanirano na vreme i da ne dodje do gubitka vida i na drugom oku.