Ako je početna katarakta, ne treba čekati da „sazri“ već se može operisati odmah u lokalnoj anesteziji za svega 5 minuta i napuštate bolnicu istog dana. Ako operaciju izvodi iskusni hirurg, problem možete rešiti zauvek i uživati u slobodi pogleda. Ukoliko intervenciju izvodi neiskusni hirurg možete dobiti problem do kraja života. Stoga je važno ko vas operiše i koliko iskustva ima. Sveti Vid je angažovao iskusne evropske hirurge koji imaju višedecenijsko iskustvo što je najveća garancija da će pacijent biti zadovoljan. Odatle i mnoga evropska i svetska priznanja koja je dobila specijalna bolnica Sveti Vid.
Katarakta zapravo predstavlja zamućenje prirodnog, biološkog sočiva. Sočivo je deo optičkog aparata oka, koji zajedno sa rožnjačom predstavlja refraktivni deo oka. U prelamanju svetlosti učestvuje sa 1/3 dioptrijske snage, dok rožnjača sa 2/3. Stoga se refraktivne procedure kojima se koriguje dioptrija izvode ili na rožnjači (laserske korekcije) ili na sočivu (hirurgija zamene sočiva – lens exchange). Međutim, sočivo ima još jednu veoma važnu ulogu, a to je akomodacija.
Sposobnost brze, refleksne promene oblika i prečnika daje mogućnost oštrog vida i pri posmatranju bliskih predmeta. Mlađi ljudi nisu svesni ove neverovatne uloge biološkog sočiva, zato što se ova funkcija odvija refleksno.
Negde posle 40. godine (kod kratkovidih osoba kasnije), počinju smetnje pri čitanju i potreba za naočarima za blizu. To je presbiopija. Nastaje zbog slabljenja akomodacije, uloge koju sočivo vremenom gubi. Ovo je momenat kada se počne razmišljati o refraktivnoj hirurgiji zamene sočiva, sa implantacijom arteficijalnog intraokularnog sočiva, implanta koje će „imitirati“ funkciju akomodacije, ali ne i zameniti je u potpunosti.
Ovo su promene koje prirodno, biološki nastaju. Katarakta, međutim, kao zamućenje sočiva dovodi postepeno do pada vida. Prvo diskretnih smetnji pri vidu na daleko, a potom sve većih zamućenja do nesposobnosti razlikovanja objekata i lica i nemogućnosti kretanja.
Nastaje iz više razloga, a najčešće sa godinama tzv. senilna. Katarakta postoji i kao urođena, već kod beba na rođenju i to obično kod virusnih bolesti u trudnoći (inf. Rubella, herpes virus, CMV) ili nešto kasnije (juvenilna) ili urođenih anomalija i sindroma (Petersova anomalija, i dr).
U metaboličkim promenama i bolestima (kod diabeta), nekih lekova – kortikosteroidi, trauma, zračenja, teških dehidratacija, često prati visoku kratkovidost i neke degenerativne, distrofične bolesti oka (retinopatija pigmentosa i dr.). Lečenje je hirurško.
Kada se najčešće operiše katarakta i zašto? Šta se time postiže?
Vreme za hirurgiju je momenat kada pacijent oseti prve smetnje, odmah bez čekanja da katarakta „sazri“. Fakoemulzifikacija je refraktivna hirurgija minimalnog reza kojom se koriguje dioptrija. Ovaj postupak se primenjuje i kod pacijenata koji žele da koriguju dioptriju sa početnom kataraktom ili bez postojanja katarakte.
Čekanje sazrevanja katarakte, radi operativnog tretmana dovodi ljude bez potrebe u „privremeno slepilo“ i onesposobljava ih. Ovakvi drastični momenti teških zamućenja u današnje vreme su nedopustivi, zato što se hirurgija izvodi odmah pri prvim zamućenjima, onda kada pacijentu smeta. Time se postiže kontinuitet vidne funkcije, istovremeno sa korigovanjem dioptrije.
Leave A Comment