1. Da li je poremećaj vida kod beba učestala pojava?
Poremećaj vida kod beba retko se utvrđuje odmah, odnosno, ne postoji rutinska kontrola ovog čula odmah pri rođenju, sem u specijalnim slučajevima evidentnog rizika ili poremećaja. Stoga, ne možemo sa sigurnosću reći da li je problem urođen, ili se razvija nešto kasnije, zato što većina problema prođe nezapaženo, do momenta kada roditelji prvi primete. Oko 80% pedijatrijskih oftalmoloških oštećenja danas se može uspešno tretirati, ukoliko se blagovremeno uoči, zahvaljujući modernoj tehnologiji, savršenim hirurškim tehnikama, farmaceutici, biotehnologiji kao i genetskim istraživanjima.
2. Šta dovodi do poremećaja vida kod novorođene dece
Često je pitanje da li na nastanak poremećaja vida kod beba može da utiče način života buduće mame, njena ishrana, genetske predispozicije i slično. Brojni su uzroci, i obicno ih i ne znamo. Svakako da ima udela genetska predispozicija (autozomno dominantno ili recesivno prenosenje ), faktori iz okoline koji mogu da poremete ovaj genetski materijal (zračenje, pesticidi i virusi ).
Danas se dosta oboljenja može detektovati upravo modernom biotehnologijom i genetskim ispitivanjima. Poznato je da su neke virusne infekcije jako opasne ukoliko ih buduće mame imaju(intrauterine), kao što je herpes, rubeola, morbili, varicella, cytomegalovirus, virus gripa, parazitarna oboljenja (toxoplazma, toxocara ) kao i neki lekovi. Za poremećaj vida kod beba najopasniji period je svakako prvi trimester, a u nekim virusnim bolestima opasnost postoji i u trećem.
Ono čega smo svi najčešće svesni, i čemu se nije posvećivalo puno pažnje u našem društvu jesu oštećenja nastala usled nedovoljnog razvoja oka, konkretno mrežnjače, kod preveremeno rođene dece, i to sa većim rizikom kod male težine na rođenju, ispod 1500gr i sa višim stepenom nezrelosti ploda (ispod 32 gestacione nedelje ). Teži porođaji sa komplikacijama u vidu intrakranijalnih hemoragija, hidrocefalusa, anemija, bronhopulmonalnih komplikacija i sepse, acidoza, a takođe i endokrino-metabolička oboljenja nose povećan rizik i za nastanak nekog od oštećenja na oku i zahtevaju obavezan skrining
3. ‘’Šetanje’’ oka kod novorođenčeta obično plaši neiskusne roditelje. Šta uzrokuje tu pojavu?
U prvih šest meseci još uvek ne postoji formiran reflex koordinacije, tako da to blago “njihanje“ oka nije patološka pojava. Često anatomija lica i prošireni kožni nabor između nosa i ugla oka zbuni roditelje, mada se često radi o lažnom, pseudostrabizmu. Kada govorimo o pravom strabizmu, odnosno devijaciji položaja oka, fiksiranoj ili naizmeničnoj, uzroci su brojni. Može se raditi o strukturalnim anomalijama mišića pokretača oka ili anomalijama u njihovim pripojima kao i anomalijama u inervaciji, što nastaje urođeno ili stečeno (težak porođaj ili neka oboljenja, tumori i slično). Tu spadaju paralitički strabizmi i strabismični sindromi (Duan,Moebius,Brown i dr.).
Uzroci nastanka strabizma mogu biti sve anatomske promene na oku, koje onemogućavaju razvoj vidne funkcije na jednom ili oba oka: katarakta, glaukom, zamućenja na rožnjači, slabost u razvoju mrežnjače, očnog živca, žute mrlje i tumori oka-retinoblastom. Oko sa ovim promenama nema mogućnost formiranja jasne slike, razvija slabovidost u odnosu na drugo i skreće u stranu. Tada svakako treba otkloniti primarni uzrok nastanka strabizma i potom sprovoditi okluzivne tretmane zatvaranje boljeg oka po određenom režimu i operacijom strabizma dovesti oči u paralelan položaj.
Strabizam može nastati kao posledica funkcionog defekta, kada vid na jednom oku nije oštar zbog neadekvatne korekcije dioptrije. To se najčešće događa kod anizometropije, postojanja razlike u dioptriji na oba oka, što je nemoguće rešiti naočarima i sočivom u dečjem uzrastu. U ovim situacijama velike anizometropije, kao i visokih dioptrija, ili pogotovo kod dece sa specijalnim potrebama kod kojih postoji ovaj problem (Daun, autizam, cerebralna paraliza i slično), jedina mogućnost je refraktivna hirurgija, odnosno laserska korekcija dioptrije i potom, eventualno, ako treba i operacija strabizma. Dakle, kao što vidite, ovde je egzajmer laser terapeutsko rešenje, primenjeno u predškolskom uzrastu.
Ostavljanje problema za kasnije, ostaviće u ovim situacijama trajnu slabovidost. Zabluda je da treba čekati sa laserskom korekcijom do 18te godine. Ima situacija normalno formiranog vida, koji se lepo koriguje naočarima ili kontaktnim sočivom, ujednačeno, gde možete, ako zelite, čekati, a ima situacija gde je laser jedina terapeutska mogućnost, u predškolskom uzrastu. Ne treba mešati ove dve indikacije.
4. Kada se oko bebe stabilizuje?
Pod uslovom da je intrauterini razvoj protekao uredno, i porođaj bio neometan, vid se razvija postepeno. Prvi meseci života važni su za sazrevanje svih očnih struktura i mrežnjače kao nervnog elementa oka. Čepići i štapići rastu, sazrevaju, uspostavljaju se nervni putevi koji sazrevaju tokom prve dve godine života. Razvoj vida ide u početku monokularno, a od trećeg meseca zivota beba počinje da „uči” da gleda binokularno i ova se funkcija nastavlja do 6te godine života. Očni pokreti novorođenčadi nisu koordinisani do oko 6 meseci života. To treba da se razvije kao uslovni refleks počev od 6-og meseca života do druge godine. Ovaj period rasta nazivamo periodom plastičnosti, kada postoji velika mogućnost razvijanja i formiranja. Od druge do pete godine, smanjuju se ove mogućnosti oblikovanja vida i nakon osme godine refleksi su učvršćeni i vidna oštrina formirana.
Bilo koja prepreka ovakvom razvoju vida, anatomska ili funkcijska, pogotovo ispoljena u periodu plastičnosti, dovešće do poremećaja i zaostajanja u razvoju oštrine vida, odnosno do slabovidosti koja se neće ispraviti nakon osme godine života.
Istraživanja međutim, pokazuju da razvoj vida kod dece može trajati do 10-12 godine, ali sa manjim mogućnostima u dobitku na vidnoj funkciji, nego u prvih par godina života. Otuda naša nastojanja da maksimum snage usmerimo baš na decu ranog uzrasta, kako bi time smanjili „svesnu produkciju” slabovide i slepe populacije.
Današnje mogućnosti pedijatrijske oftalmologije su takve da 80% oštećenja vida kod dece, možemo ispraviti upravo u najranijem uzrastu. Svakako da je polazak u školu katastrofalno zakasneo momenat za prvi susret sa oftalmologom.
5. Kada se preporučuje prvi pregled bebinog vida?
Najbolje već na rođenju, jednostavno, oftalmoskopom, da se otkriju manifestne promene, odnosno anatomske i strukturne anomalije oka. Potom, se postupa prema nalazu. Redovna kontrola se radi već nakon druge godine, kada pratimo razvoj vida deteta.
Tada uočavamo promene u funkciji, refraktivne greške, odnosno opasnost od slabovidosti i preduzimamo adekvatno lečenje (laserska korekcija u specijalnim indikacijama i borba protiv slabovidosti).
Poremećaj vida kod beba koji se uoči na vreme, treba odmah zbrinjavati. Katarakta se operiše već sa mesec – dva, ukoliko ona značajno ometa razvoj vida. Ukoliko je periferno locirana, prati se do momenta kada zakloni centralnu osovinu. Svaka sumnjiva promena zahteva detaljan pregled deteta u opštoj anesteziji što se može uraditi već za mesec dana. Ako je sve u redu, dete treba pogledati i oko treće godine života. Ni u kom slučaju se ne sme kasniti sa prvim pregledom, koji se kod nas uobičajeno radi pred školu.
6. Kakve sve nepravilnosti mogu da se uoče kod bebe i kada?
Rani pregled ima najveći značaj u uočavanju promena od vitalnog značaja, kao što je tumor oka, najčešći kod dece-retinoblastom, koji je izlečiv ako se brzo reaguje. Potom urođena katarakta, koju treba na vreme operisati i dati šansu za normalan razvoj vida. Kongenitalni glaukom (urođeni, prisutan od samog rođenja) ili juvenilni (nastao u toku prvih godina života) mogu se javiti samostalno ili kombinovano sa kataraktom. Anomalije tipa razvojnih malformacija (ektopia sočiva, nerazvijenost i defekt dužice udruženo često i sa kataraktom i glaukomom) u nekim slučajevima pokazuje povezanost i sa sistemskim oboljenjima, kao što je jedna vrsta tumora bubrega, što daje obavezu društvu da povede više računa o oftalmološkoj zaštiti najmlađe populacije. Strabizam, sa svojim najranijim pojavljivanjem zahteva i ranu hirurgiju, u prve dve godine života. Kasnije nastali, akomodativni, u čijoj osnovi leži refraktivna greška, rešava se korekcijom dioptrije egzajmer laserom, ukoliko se efekat ne postigne naočarima ili dete ne toleriše kontaktno sočivo.
Bez paralelnog položaja očiju, nema ni normalnog binokularnog vida, zato se ne sme čekati. Spušten kapak (ptoza), začepljenje suznih puteva, dioptrijski problemi kod dece, moraju se adekvatno odmah rešavati. Kod velike razlike u dioptriji na oba oka, kada je nemoguća korekcija naočarima ili kontaktnim sočivom, radi se laserska korekcija. To je jasna medicinska indikacija za primenu laserske korekcije, kako bi se oku sa visokom dioptrijom dala šansa da oštro vidi, uz sprovođenje tretmana zatvaranja boljeg oka, naizmenično. Ovo je imperativ u borbi protiv slabovidosti dece.
Prevremeno rođena deca zahtevaju maksimum pažnje i stalne kontrole oftalmologa, čak i više puta dnevno, još u inkubatoru, a potom prema napredovanju ili povlačenju promena, određuje se režim kontrola i intervencija koja je neophodna (laser ili krio terapija ili hitna vitreoretinalna hirurgija u IV stadijumu oboljenja).
Ne sme se zaboraviti i opasnost od ablacije mrežnjače kod dece sa viosokom kratkovidošću, često i kod nekog sindroma (Daun), kod juvenilnog diabeta, što predstavlja hitno stanje u oftalmologiji.
7. Do kada nije kasno za intervenciju?
Najbolji rezultati se postižu brzim reagovanjem, zato što je kod dece period 2-4 godine period najaktivnijeg razvoja vida tada najviše možemo da učinimo. Da bi vid bio fukcionalan, mora postojati normalna anatomija oka, položaj, koordinacija oba oka i jasna funkcionalna veza sa centralnim nervnim sistemom. To govori o složenosti čula vida.
Kada je kongenitalna katarakta u pitanju, nema čekanja, deca se operišu već sa mesec-dva. Implantiraju se maleni savitljivi implanti, sa ciljem da se nadomesti i koriguje refraktivna greška i detetu da šansa za razvoj dobre vidne funkcije. Ako je katarakta na oba oka, operišu se oba oka, čime se ne gubi dragoceno vreme za razvoj binokularnog vida, uz obavezno praćenje refrakcije i dokorigovanje manje refraktivne greške.
Danas postoje jasni stavovi oko izbora implanta prema uzrastu deteta, pedijatrijska oftalmologija je dobro razvijena, razvoj vidne funkcije dobro poznat te se time mnogo dobilo u smanjenju slabovidosti u svetu. Iz ove populacije sada već dobar broj dece upisuje redovne škole, a ne škole za decu oštećenog vida, što je ranije bila redovna pojava nakon operacija katarakte ili kod postojanja nekih dioptrijskih problema, koji su ostajali nerešeni i time decu bez opravdanog razloga uvodili u slabovidost.
Današnje hirurške tehnike su tako usavršene sa prefinjenim mogućnostima, ne sme dolaziti do indukovanja sekundarnih glaukoma, što je bila redovna pojava u ranijim hirurškim postupcima.
Nema opravdanja za izbegavanje ranih pregleda kod dece. Tehnike pregleda razlikuju se prema uzrastu: do godinu dana, do 2-4-te godine, do polaska u školu i kasnije normalno kao kod odraslih.
8. Može li i kako roditelj sam da primeti eventualni problem sa bebinim vidom?
Najčešće roditelji i primete poremećaj vida kod beba. Na svu sreću, roditelji su danas dosta informisani, prate dešavanja na Internetu vezano za specifične probleme koji ih muče i dolaze do informacja. Kod nas još uvek ne postoji prodor jasnih savremenih stavova u oblasti pedijatrijske oftalmologije, iako je to već godinama udarna tema velikih svetskih kongresa. Rezultat tog „zatvaranja očiju” pred progresivom, je gubljenje dragocenog vremena sa posledicama koje na žalost u školskom uzrastu, kada se redovno otkrivaju, više ne možemo lečiti.
.
Leave A Comment