Tiho propadanje vida zbog glaukoma

Tiho propadanje vida zbog glaukoma je jedan od najvećih izazova za oftalmologe.

Ovo hronično, pritajeno oboljenje oka sa propadanjem očnog živca, najčešće praćeno povišenim očnim pritiskom, iz godine u godinu ostavlja alarmantan broj slepih ljudi, kako u svetu, tako i na našim prostorima.

Kada se suoči sa dijagnozom, prva reakcija pacijenta je neverica, jer povišen očni pritisak, kao najčešći manifestni znak oboljenja, često prolazi nezapaženo, bezbolno, osim kada je porast očnog pritiska brz. 

Kao posledica povišenog očnog pritiska u vidnom polju najpre nastaju periferni defekti, a centralni vid dugo ostaje očuvan, pa pacijent prve simptome i nema. Kada počnu bolovi i evidentni defekti u vidnom polju, veliki deo očnog živca već je propao i oštećenja su nepovratna. Adekvatna terapija tada može samo da zaustavi bolest u stadijumu u kojem jeste, da pritisak u oku drži pod kontrolom, omogućujući dalji život sa ovom bolešću.

Sprečavanje i lečenje glaukoma u Specijalnoj bolnici „Sveti Vid“

Kao i svaku drugu, i ovu doživotnu bolest bolje je sprečiti, nego lečiti. Savremena oftalmologija u mogućnosti je da otkrije bolest u najranijem stadijumu, na nivou promena u ganglijskoj ćeliji mrežnjače i time spreči tiho propadanje vida zbog glaukoma.

Tada je već moguć blagovremen terapijski tretman ovih suptilnih promena koji će sprečiti propadanje vidnog živca, bilo adekvatnim hirurškim intervencijama, bilo kombinacijom metoda. 

Poput vodećih centara za glaukom u Evropi, Specijalna bolnica „Sveti Vid“ ovaj medicinski problem tretira prema najvišim oftalmološkim standardima. Zahvaljući stručnjacima svetskog renomea, u ovoj ustanovi se primenjuju novi, suptilniji hirurški pristupi, uključujući hirurgiju sa specijalnim implantom, čime se prevazilaze rizici zastarelih, agresivnih i neprilagođenih hirurških tehnika. 

Glaukom u najširem smislu čini grupa oboljenja sa oštećenjem očnog živca, gubitkom vidne funkcije i slepilom kao definitivnim završetkom ukoliko se bolest ne leči. Oboljenje je skopčano sa širokim dijapazonom faktora rizika, među kojima je povišen očni pritisak najčešći, ali ne i presudni uzročnik nastajanja i razvoja bolesti. 

Uvek je dobro blagovremeno uraditi pregled ukoliko neko od bliskih rođaka ima glaukom, kao i kod hipermetropije, ili kratkovidosti višeg stepena, ali i ponavljati preglede u sumnjivim situacijama, kao na primer kod postojanja pseudoeksfolijativnog sindroma ili izmene u strukturi komornog ugla koja bi mogla biti predispozicija za nastanak glaukoma.

Zašto je važno održavati normalan očni pritisak?

Pri pregledu se vodi računa o brojnim faktorima rizika i shodno tome, preduzimaju se ispitivanje na glaukom i terapijski postupci u slučaju potvrde – objašnjava prof. dr Pavel Rozsival, stalni član tima lekara „Svetog Vida“. 

Prema rečima ovog svetski priznatog oftalmologa, povišen očni pritisak ubrzaće nastanak glaukomatoznog oštećenja, ali između glaukoma i povišenog očnog pritiska ne stoji znak jednakosti. Promene u izgledu očnog živca na očnom dnu mogu se pojaviti i u stanjima relativno normalnog, ili čak nižeg očnog pritiska. 

U takvim slučajevima reč je o glaukomu normalnog ili niskog pritiska, a dosadašnja iskustva pokazuju da gotovo 25 % pacijenata sa jasnim glaukomatoznim oštećenjem ima pritisak između 18 i 21 mmHg, što se smatra normalnim vrednostima. Sa druge strane, vrednosti očnog pritiska veće od 22 mmHg ne znače a priori da je reč o glaukomu.

Asimetrija pritiska u oba oka, kao i dnevne oscilacije pritiska alarmantan su znak za akciju, ali istu akciju zahteva i asimetrija u izgledu papile – glave očnog živca i pri normalnom očnom pritisku. Zbog tih okolnosti bolest se može dijagnostikovati jedino detaljnim, prefinjenim ispitivanjima. 

– Povišen očni pritisak („tvrdo oko“) nastaje zbog poremećaja ravnoteže u produkciji i oticanju očne vodice. Veća produkcija vodice u odnosu na njeno oticanje, uz normalnu anatomiju oka i strukturu komornog ugla, karakteristični su za takozvani glaukom otvorenog ugla. Otežano oticanje postoji u stanjima promenjenog komornog ugla i tada je reč o glaukomu uskog ili zatvorenog ugla, koje može biti dvojako – urođeno ili stečeno, kada se anatomija oka menja starenjem – objašnjava dalje naš sagovornik, navodeći i druge predispozicije za nastanak ove bolesti: 

– Dalekovidost sa plićom prednjom očnom komorom takođe je predispozicija za glaukom. Glaukom može biti i sekundarna pojava u zapaljenjima oka (uveitis), povredama, kao i neadekvatno rađenoj hirurgiji oka zbog nastanka priraslica u komornom uglu. 

Isto tako, i u zapuštenim stadijumima dijabetičnih promena na očnom dnu koje nisu blagovremeno laserski tretirane. Može se očekivati i kao komplikacija „sazrevanja“ katarakte, kada nabubrelo sočivo sužava prednju očnu komoru i komorni ugao, ili blokira zenični predeo i prekida cirkulaciju očne vodice iz zadnje u prednju očnu komoru.

Prevencija i lečenje glaukoma: zastareli stavovi i savremena medicina

Neblagovremenom intervencijom i odugovlačenjem adekvatnog tretmana, ovakva se katarakta može „raspasti“, a sočivne mase mogu dovesti do sekundarnog glaukoma. Ovo su opasnosti zastarelog stava o medicinskoj svrsishodnosti čekanja „sazrevanja“ katarakte, napuštenog u savremenoj oftalmologiji pre 30 godina. 

Prava prevencija glaukoma kod ovakvih pacijenata je rana operacija katarakte, fakoemulzifikacija, odnosno operacija ultrazvukom.

Kada je reč o ranim promenama koje, ako se na vreme ne uoče i terapijski ne drže pod kontrolom, dovode do glaukoma, one nastaju na nivou nervne, ganglijske ćelije u mrežnjači. 

U osnovi ovih procesa je defekt u ishrani tkiva zbog perfuzionih poremećaja, odnosno neadekvatnog snabdevanja tkiva krvlju, na šta je nervna ćelija izuzetno osetljiva. Osetljivost je veća kod povišenog očnog pristiska ili njegovih oscilacija. Poremećaji snabdevanja očnog tkiva krvlju postoje i kod cirkulatornih smetnji, kao i kod suženja karotidnih arterija, nižeg krvnog pritiska i kod visoke kratkovidosti. 

Ovi faktori rizika mogu pogoršati oštećenje, ali to ne znači da sve osobe sa cirkulatornim poremećajima imaju glaukom. I kod ove bolesti genetika diktira osetljivost ovih finih struktura oka u sklopu svih drugih prisutnih faktora rizika.

– Blagovremena dijagnostika bolesti i adekvatna terapija imaju za cilj zaštitu vidnog nerva i regulaciju očnog pritiska. Počinje se kapima, a u slučajevima pretećeg akutnog napada kod angularnog glaukoma primenjuje se i laser. Ukoliko maksimalna terapija ne zaustavi napredovanje bolesti, hirurški zahvat je neminovan. Potrebno je brzo reagovati da vidni živac ne bi potpuno propao, što bi dovelo do gubitka vida – kaže prof. dr Pavel Rozsival, objašnjavajući da se pod terminom „maksimalna terapija“ podrazumevaju sve raspoložive mogućnosti za kontrolu bolesti kapima, imajući u vidu i starost pacijenta:

– Budući da glaukom nije, kako se obično misli, bolest starih osoba, već i mladih ljudi, već posle 40-te godine trebalo bi misliti na to i javljati sa na preglede, jer propadanje vida zbog glaukoma može da bude i tiho. Kod mlađih osoba sa glaukomatoznim oštećenjem, sa evidentnim pogoršanjem stanja uprkos medikamentnoj terapiji, ne okleva se sa hirurškom terapijom. To su osobe kojima predstoji još gotovo polovina života sa glaukomom, a dugogodišnja primena medikamenata nije potpuno bezazlena. Mada moćni, ovi lekovi imaju i neželjenih dejstava: „biologija“ tkiva se menja, što umanjuje efekat sa zakašnjenjem izvedene hirurške intervencije. 

Najsavremenija hirurgija glaukoma koja se primenjuje u Specijalnoj bolnici „Sveti Vid“ ima za cilj da obezbedi ravnotežu između stvaranja i oticanja očne vodice. Izbor momenta za operaciju, kao i prave metode ili kombinacije metoda, zavise od tipa glaukoma i nivoa očnog pritiska koji se želi postići, a željena vrednost se procenjuje prema razvoju bolesti, dužini lečenja i stepenu oštećenja vidnog živca. 

Ipak, rana dijagnostika, prepoznavanje faktora rizika, blagovremeni početak lečenja uz pravovremenu reakciju na svaku novonastalu atipičnu promenu, od neprocenjive su važnosti za dobro praćenje bolesti i od presudnog značaja u borbi protiv slepila od glaukoma.